Просветни гласник

УВОД У

напретку, који је индустријом постигнут, обезбеђујући тиме човечанству силна добра, неупоредиво већа од оних, у којима уживаху претходни појаси. 1 ) 2. У иогледу теоЈтјском или сиекула.тивном. Све да наука и нема те, напред поменуте, практичке користи, она би ипак била од велике вредности за човека. Она одговара једној од најнеодољивијих нотреба човечје природе: потреби за знањем и за схватањем. Човека , стављена у средину света, гони неодољиви нагон да се запита: какве су то ствари што га окружују, како се објашњавају, како су постале, шта је он сам. која му је улога у свету, како треба да је наврши. и како да се влада према себи и према осталима око себе. На сва та питања одговара наука, или бар покушава да одговори. И огуд она привлачна снага науке за сваки иоле узвишенији дух. II. Разне врсге наука и њихова разредба (клаеиФикација). А. Подела наука. Рекли смо, шта је наука у опште. Али покрај оиштих озмака, што смо их обележили, и што су заједничке свима наукама, има и иосебних озн ака, које су својствене појединим наукама. Науке се разликују једна од друге на два начина: 1. својим иредметом, тј. чињеницама које збирају и изучавају, 2. својим методом , тј. поступком, којим везују једне чињенице за друге, о којима се баве. У логици се учи, како се поједине науке разликују једна од друге својим методом, а ми ћемо оада изнети само како се разликују нрема свом предмету. Ако разликујемо науке према предмету који испитују, то ћемо видети, да се могу разделити на четир велике групе: !. Математичке науке, које изучавају количине или величине.

1 ) Ову вредност науке врдо је лепо обележио Огист ЈСонт овии речима: ^агогг роиг ргеио*г, ргеиогг роиг адгг (знати, да бисмо могди цредвидети, нредвидети, дас.мо би логди делатн).

1030ФПЈУ 3 Математичке су науке: алгебра, изучава количине у опште приказане словима; аритметика, , изучава количине, приказане циФрама; геометрија, изучава количине као просторне Фигуре. Математичке су науке и мехшика. и астрономија; оне изучавају и мере размештај, прва сила и тела, друга звезда. У. Физичке науке. Физичке су науке: физик а и хемија.. Обе изучавају својства тела, било у њиховом снољашњем склопу (Физика), било у унутрашњем (хемија). Ш. Природне науке. Природне науке изучавају тела распрострта, по површини земљиној. Природне су науке: минералогија, изучава неорганска тела; биологиј а, изучава органска тела. Биологија се може разделити, нрема два различита гледишта: а). бића се деле на вегетална и на анимална; биологија се може разделити на ботанику , науку о биљу, и зоологију, науку о животињама. б). пошто су жива бића састављена од орг ана (глава, плућа, удови и т. д ), у којима се јављају функције ;радње, као што су кружење крви, дисање, варење и т. д ), биологија се може поделитп и на анатомију. или науку о органима, и физиологију, или науку о Функцијама. IV. Друштвене науке. Друштвене науке изучавају човека и друштво људско. Друштвене су науке: исихологија, наука о духу човечјем; филологија , наука о говору разних народа; историја., испитује ностање и развиће људских друштава у прошлости; етика, ира.во, иолитичка економија, које нас уче правилима оног што је добро, праведно и корисно. 1*