Просветни гласник

4

То су те четмри групе разних наука. Али какве везе има међу тим разнгш групама? То ћемо сада одредити. Б. Односи међу ра.зним груиама наука. Међу двема првим и двема другим гругхама наука може се тачно обележити разлика. У овим двема грунама (природне науке и друштвене науке) изучавају се бића која стварно јесу, било различита бића осим човека (природнс науке), било човек сам (друштвене науке). У првим двема групама напротив (матемагичке науке и Физичке науке) изучавају се само извесна својства тих истих бића; једне изучавају само њихова бројна својства тј. њпхове мерљиве количиие (математичке науке), а друге истражују њихова својства Физико-хемијска. И тако природне науке и друштвене науке изучавају целокупност бића, а математичке науке и Физичке науке само извесна својства, посматрана без других, или, као што се вели, посматрана апстракгко. Ове заслужују с тога име каука аистра.ктних, а оне име наука коннретних. На тај начин добили смо два велика низа наука, а сваки је опет састављен од две напред означене групе. Поредимо сад међусобно по две групе, које чине један и исти низ. Прво да видимо однос међу ириродним и друштвеним наукама. Природне науке изучавају бића што нас окружују, друштвене човека и људска друштва. Али човек се не разликује толико од осгалих бића, као што се то чини на први поглед. Напротив, у свем што се тиче Физичке нрироде његове, подложен је исто тако природним законима као и животиње, и тако наука о човеку спада једним делом у зоологију, тј. у природне науке. Ну у чем се разликује од ових? У томе, што је човек у највећој мери друштвена животиња, и што се његов начин живота не може схватиги усамљен, без његових ближњих. Из тога излази, да науке о човеку обухватају, прво, изучавање човека као физичког организма, а затим, изучавање човека као друштвене особе. 11рво изучавање пада у ону науку, што је назвасмо зоологијом (ношто је и човек физички сличан животињама) и оно чини највиши део природних наука; друго изучавање чини науке друштвене. Науке о човеку, или друштвене науке су, дакле, сложеније

но природне науке, пошто оне обухватају као и природне науке изучавање закона физичког организма, а осим тога и оно, што не улази у природне науке: изучавање закона људскога друштва, Према томе природне науке разликују се од друштвених наука у томе, што су ирве иростије, а друге сложеније. Сви закони природних наука находе се неопходно и у друштвеним наукама, ну обратно, сви закони друштвених наука не налазе се неопходно и у природним. Тачно иста разлика је и међу физичким наукама и математичким. Прве изучавају на бићима велики број својстава (тежину, топлоту, звучност и т. д.), друге изучавају само бројна својства (величину). Посматрања математичка находе се дакле неопходно и у физичким наукама, јер се и овде употребљавају величине и бројеви, али, обратно, Физико -хемијска посматрања не налазе исто тако употребе и у математичким наукама. Математичке науке су дакле иростије, Физичке сложеније. Али Физичке су науке опет, упоређене са природним, иростије од ових, пошто оне изучавају на бићима известан број својстава посматраних апстрактно, док међу тим природне науке изучавају та бића конкретно, целокупност евих њихових својстава. И тако закони Физико-хемијски находе се неопходно у природним наукама (тако нпр. Физиологијски појав дисања не би се могао протумачити без закона Физико-хемијских), а обратно не мора бити ио потреби истина. Видимо дакле да постоји ова постепеност: математичке науке, Физичке науке, природне науке, друштвене науке, и да су те науке распоређене на тај начин, шго смо пошли од најпростијих а завршили најсавршенијим. Последње науке су дакле више од првих, у том смислу, што кад бисмо их темељно сазнали, знали бисмо уједно и прве, јер оне обухватају својим иредметом и предмете ирвих наука. Али у исто доба оне су и ненаиредније но прве науке, а то се лако можеразумети, пошто оне, обухватајући својим предмегом и предмете остадих наука, не могу доћи прс до савршенства, но што су прве то постигле. То ће нам уједно протумачити и тај Факат, да подела наука на четири групе није апсолутна, и да ћемо често наилазити на тешкоће при покушају, у коју групу да