Просветни гласник

5

уврстимо ову или ону науку. Тако мех аника, и астрономија чине прелаз између наука математичких и физичких ; мишрњлогија, између наука физичких и природних; исихологија. између наука природних и друштвених. Тај Факат нам је сада разумљив: наша се разредба наука оснива на њиховој сложености, а сложеност наука не расте нагло но ноступно, има дакле наука, које морају бити на прелазу међу двема групама тачно обележеним. Те науке на прелазу су оне, што смо их мало час поменули Ово основно начело за разредбу наука — према њиховој сложености — поставио је чувени Француски философ XIX. века Огист Еонт (Аидш1е Согп1е 1798 — 1757). Осим овог основног начела постоје и многа друга, што су их поставили други научници, према којима се могу разредити науке. Према томе и науке, састављене по овој разредби у две разне групе, могу доћи и у једну и исту групу и обратно. Поједине науке се, дакле, што донекле већ и из напред поменутог излази, не смеју схватити само као саставни делови једне групе. Поједине науке ове називају се обично стручним наукама. У овој разредби наведене су само главне науке, без многобројних разгранака њихових. III. ФилозоФИја. А. Наука и филозофија. Ми смо укратко прешли разне врсте наука. Међу њима нисмо нашли филозофију , а у почетку рекосмо да је и ФилозоФија наука. Ну како филозофија није ни огранак које од поменутих наука, то излази, да ФилозоФија и не долази у ред стручних наука, тј. оних, што имају тачно одређени, ужи круг појава, које испигују. Па каква је наука ФилозоФија? Да бисмо на го питање као што треба одговорили, морамо поћи поиздаље. Човек, у детињсгву свога развитка, није могао никако оделити сазнавање ствари и догађаја око себе од свога осећања. Осећајући своју слабост и ништавило према многим стварима и догађајима, он је разнолике појаве око себе тумачио на тај начин, што им је иодметао какво биће, које

их извршује. Та бића или је налазио у гхрироди (звезда, крокодил, мачка и т. д.) и придавао им натприродну снагу, или их је према природним бићима и сам стварао (духови у разним облицима животињским и човечјем), верујући да су она узрок свему. Првом сазнавању је дакле основ у осећању човечје слабости и ништавила, и вера је ту била пресудна. Оно је дакле било религијско. У свом даљем развитку човек се постепено ослобађао у сазнавању природе од осећања, ну како је увек наилазио на таке појаве, које није могао протумачити научним путем, то је увек остајало широко поље и за веровање, и с тога није никако могла ни укупност свију наука потпуно заменити религију. Религија је увек постојала, а управо због тога, што се оснивала на осећању, које није и не може бити у свију једнако, она је не само код разних народа, но и код разних људи једнога истога народа различита и мења се према разном ступњу развића њиховог. Први образовани народи, пошто су створили разна бића махом по своме облику — богове —, помоћу којих су тумачили све појаве око себе, искитили су их разним својствима и особинама и везали за њихова имена разне скаске. Тако је постала митологија старих народа, чији се остаци одржали у неким веровањима и обичајима и садашњих народа. Наука, слободна од религијског и митологијског тумачења, развила се тек касније, а ирво јој је име било — филозофија. ФилозоФија се појавила прво код Грка, на 600 година пре Христа, а почиње, као што веома згодно примећују Платон и Аристотел, највећи филозофи старога века, у чуђењу, у коме се осећање неразумевања спаја са тежњом за обавештајем. Ниједан народ старога века није толико мислио, пооматрао и трудио се да све нриродне појаве доведе у склад и јединство, тражећи почетак свима стварима, као Грцп. Истина, говори се и о филозофији источних народа, и ми знамо да се још на истоку зачеле многе науке. Али онде још не беше оне научне разборитости, где поглед на свет почиње да се свесно ослобађа од религије и митологије. Вавилонски се жарци хвале да њиховој астрономији има мал' не пола милијуна, година. А да ли се