Просветни гласник

6

увод у фидозофију

она развијаиа самосгално и слободно од астрологије? И медицина у Мисираца беше у вези са религијским обредимаи гатањима, а знамо да је и државно уређеше и источних нлрода имало ослонац у вери : цареви су божанског порекла, богови земни, сунца на земљи. Додуше, у жараца и ирвосвештеника и источних народа појављивала се често она разборитост, коју видимо у Грка; али они се нису узвисили до оног уверења, да се науци треба одати једино из љубави према науци, не пазећи никако на евоју личну корист. Њима је у рачун ишло да се стара веровања одрже, да би они тим лакше могли господарити народом и одржати га у зависности према себи; с тога су они ту научну разборитост ућуткивали и скривали, те она оста тако готово без икаква значаја, не поста правом филозофијом, ни чистом науком. Почетак ФилозоФије је дакле уједно и почетак одељивања науке од религије. Вера свугде спутава слободно мишљење, а почетак науке не може бити у вери, него у сумњи. Па каква се сумња морала иојавити прво у старих Грка? Вера њихова била је многобожачка, искићена многим скаскама Омира и Хезиода. Мисаони људи могли су лако увидети да су те богове створили људи, давши им све своје врлине и слабости, само у већој размери. Ти богови, дакле, нису и не могу бити творци света и узрок свему, што се око нас находи. Прва ФилозоФска мисао беше да је овај свет јединство, и да има склада у њему. Тиме већ отпочиње борба против многобоштва и против ћудљивих богова. И сад је требало филозофским путем, посматрањем и мишљењем, доћи до праузрока свега што је око нас. Прва ФилозоФија почиње покушајима, да велику разноликост појава протумачи основном, гараматеријом, из које се све остало развило. Према разном схватању и извођењу поједини су филозофп иостављали да је та праматерија сад вода, сад ваздух , сад ватра, док није Емиедонле ('око 440 год. нре Христа) поставио четири елемента (земља, вода, ваздух и ватра), која су дуго превлађивала. ових покушаја се полазило и даље, да (и се цела природа дубље разумније исшпала, а ова истраживања чинила

су у своме скупу први део ФилозоФије — физику старих Грка, а то данас значи физичке и природне науке. Физици њиховој, као што видесмо , беше полазна тачка геологија, а обухватала је и минералогију, ботанику, зоологију и математику. Ну мало по мало па се поглед почиње обртати са природе на човека и најближу му околину. и ФилозоФија почиње служити општим интересима. То је нарочито било у Атини, где се друштвени и државни односи стадоше нагло развијати. И пре но што је онај први део дошао до неког закључка, радовима Платона и Аристотела, развио се и други део грчке ФилозоФије — дијалектика коју су унапредили нарочито софисти. Дијалектика управо значи вештина препирања, у којој су се нарочито Атињани одликовали. Вештина та наводила их је да добро иосматрају законе мисли и језика, те се тиме стварале науке — логика и граматика. Водиле се већ и препирке о границама нашег сазнања, и о ономе што је ван физичког света, што је за наша чула недомашно. И пошто је тај предмет у делима Аристателовим стављен иза Физике (га џетд та <ру(пла), то је касније назван метафизика. Трећи део ФилозоФије, етика., обухватао је не само оно што ми данас називамо етиком и моралом,но је то била уједно и иолитика, наука о уређењу и управљању државе, јер се етика тек у друштву и у држави остварује. Отац етике беше Сократ. Веома згодно вели Цицерон: Уосга1ев ригпив рћПозорМат <1еУосауЈ1; е сое1о, е*к ш игћЉи« соПосаугк, е^ т Јотон е!лат т^госћлхћ, е1 соедћ, с1е уИа е1; тогШив гећиздие ћоша е1 таНв диаегеге. Све дакле што беше достојан иредмет за људско мишљење и истраживање спадало је код Грка у ФилозоФију. ФилозоФија (фСХод пријатељ, гтодоЈа мудрост) и наука беше за њих један појам, што се види већ и из саме речи, јер филозоф значи: човек, који љуби науку (отуд је и у нашим старијим књигама ФилозоФија превођена речју имудрољубије"). Али ФилозОФија грчка уједно је и ирва наука, ту први пут видимо праву научну разборитост, пошто се погледи на свет нису нигде тако отворено и тако јасно ослободили од митологије и од религије, као код даровитог јелинског народа, који је показао нарочити дар у по-