Просветни гласник

6. иравило. Ако су обе премисе негативне, не може се ништа закључити. Шгадие зг ргаетгзза. педа.1пИ тб,е &едие1иг. 7. иравило. Ако је једна премпса ттартикуларна, закључак је партикуларан Ако је једна премиса негативна, закључак је негативан. Симболички се исказује то тиме. што закључак следи увек најгори део (аФирмативни суд се сматра као виши од негативнога, а универзални од партикуларнога). Рејогет ведиИиг зетрег сопс1шго рагГет. 8. иравило. Ако су обе премисе партикуларне, није никакав закључак могућан. N11 бециИиг детгтз е рагНсиГагЊиз ипдиат. б. Доказни начини силогизма. Помоћу тих осам правила, испитајмо 256 облика силогизма. Наћи ћемо, да се од 256 облика 232 облика морају одбацити, пошто долазе у сукоб са једним или са више од постављених правила, те према томе не могу дати ваљан закључак. Од 24 ваљаних, 5 се могу изоставити као бескорисни, пошто дају партикуларан закључак онда, када премисе допуштају универзалан закључак. Остаје, дакле, свега 19 корисних начина. У средњем веку били су ти начини обележени замишљеним именима код којих су прва три вокала обележавала квантитет и квалитет (А, Е, I, 0) трију судова у силогизма. Та имена беху спојена у четири стиха, која гласе : Вагђага, Се1агеп1, Вагп Репоџ ие рпопв. Сезаге, Сатез^гез, Ре&Ипо, Вагосо еесипс1ае. ТегИа : ВагарИ, /Нвагт«, ОаИаг, РеГарГоп, Восагпо, Реггвоп ћаће! Оиаг1а твирег ас!сћ1;: ВатаИр, Са.1ете§, БгтаНа, Резаро, Рге8Г80П. Овим речима не треба тражити никакав смисао. Њихов је циљ да обележе само квантитет и квалитет судова, који чине разне врсте ваљаних силогизама. Прва четири имена су начини прве фигуре. Пет последњих имена су индиректни начини те исте прве Фигуре, начини, од којих су схоластици начинили четврту фигуру. Друга четири имена чине другу Фигуру, а трећих шест Фигуру трећу.

е. Прави значај фигура. Фигуре имају свега три, а не четири, као што се мислило у средњем веку. Ну исто тако је нетачно веровати (као што мишљаше Аристотел), да је само прва Фигура савршена, а начини осталих Фигура да се могу доказати само тако, ако се сведу на начине прве Фигуре. Свака је од ових трију Фигура самоотална и има право на постојање. Ево како : 1. Ако, по природи ствари, то јест универзално. један карактер (ознака) садржава или искључује други (н. пр. ако карактер ((Човек" садржава у себи карактер «смртан»), то присутност првог карактера у једном датом предмету (н. пр. у датом предмету «Петар м ) садржава или искључује присутност другога. То је принцип прве Фигуре. 2. Ако, по природи ствари, то јест универзално, један карактер садржава или искључује други, присутност другога у датом предмету садржаваће присутност или одсутност првога. Н. пр. према томе, што праведносг искључује по природи завист, закључује се, да ни један славољубац није праведан, пошто је сваки славољубац пун зависти То је принцип друге Фигуре. 3. Ако се један карактер потврђује или се пориче једном предмету, а тај предмет има осим тога и други карактер, то се први карактер потврђује или пориче другоме, али само у смислу партикуларноме. Тако, према томе, што је мудрац слободан, и што је човек, закључујемо, да карактер „мудрост" припада понеком човеку. То је принцип силогизма у треће Фигуре. Једном речју, прве две Фигуре закључују универзално, прва од претходног на последни, друга од последног на претходни; трећа Фигуразакључује партикуларно. Свака дакле има свој самосталан принцип. А пошто дух не може закључити но-само универзално или партикуларно, то четврта фигура није могућна, она бар нема свога самосталнога принципа. а. Примери силогизама. Прва фигура. 1. ћАг Сваки праведник је илеменит МаР ћ А Сваки мудрац је праведник 8 а М г А Свакп мудрад је племенит. 8 а Р