Просветни гласник
20
Л 0 Г И К А
а пооле предикат (у мањем). Ргае ртае обележава, да је средњи термин два пута предикат, 8и1> зиђ да је два пута субјекат. и напослетку ргае 8ић да је прво предикат, па после субјекат. Ми ћемо мало после доказати , да се у ствари не могу разликовати више од три Фигура. /}.) Начини (тосИ) силогизма. Сваки од трију судова, из којих је састављен силогизам, може бити универзално - аФирмативан (А), универзално-негативан (Е), иартикуларноаФирмативан (I), и партикуларно-негативан (0). Отуда потиче читав ред разних комбинација. Претпоставимо, да је већи суд силогизма А. Претпоставимо да је и мањи А. Замислити можемо четири врсте закључка: А, Е, I, 0. Имамо дакле, већ четири облика силогизма : 1. А. А. А. 2. А. А. Е. В. А. А. I. 4. А. А. 0. Већи суд је и опет А ; претпоставимо да је мањи Е. Можемо и опет поставити четири закључка: А, Е, I, 0, и тако смо добили четири нова облика силогизма: 5. А. Е. А. 6. А. Е. Е. 7. А. Е. I. 8. А. Е. 0. Ако претпоставимо да је мањи суд I, добићемо : 9. А. I. А. 10. А. I. Е. 11. А. I. I. 12. А. I. 0. Претпоставило ли, најзад, да је 0, добићемо: 13. А. 0. А. 14. А. 0. Е. 15. А. О. I. 16. А. 0. 0. Према томе, ако је већи суд постојано универзално-аФирмативан (А), а мењајући само мањи суд и закључак, добићемо шеснаест могућих облика силогизма. Узевши пак већи суд постојано као универзално-негативан (Е), а мењајући исто
онако већи суд и закључак, добићемо ред од шеснаест нових силогизама, који се већим судом разликују од шеснаест првих. Са већим судом I добићемо исто тако трећи ред шеснаест нових облика. Са већим судом 0 можемо извести и четврти ред нових шеснаест облика. Свега. 4 X 16 = 64 облика силогизма. Али сваки од тих облика, говораху схоластици, може имати четири различите Фигуре, што чини у свему 64 X 4 = 256 начииа. силогизма.. Ну сви ти начини нису подједнако ваљани. Да бисмо се о томе уверили, довољно је, ако их испитамо помоћу иравила о силогизму. у.) Правила о силогизму. Силогизам, но схоластицима, подлежи правилима, којих је на броју осам : четири се правила односе на термине, а четири на судове. Та су правила ово : 4. иравило. Потребна су три термина : велики, мали, средњи (ово правило није ништа друго но сама деФиниција силогизма). Тегттиз ез1о 1ггр1ех; тесИиз, тајогцие, ттогцие. 2. иравило. Средњи термин не сме бити у закључку (с овим смо се правиломвећ упознали), Мипдиат сопНпеа1 тесНит сопсГивго [а8 е&1. 3. иравило. Термини не могу имати већи обим у закључку него у премисама (т. ј. ако су партикуларне у премисама, не могу бити универзалне у закључку). 1љИи8 ћоз срлат ргаетгззае сопс1изго поп ^иИ. 4. иравило. Средњи мора бити универзалан бар у једној премиси (јер ако је узет два пута партикуларно. то може бити схваћен у два разна смисла, и тада би у ствари била четири термина у силогизму). Аи1 8вте1, аи1 Ивгит. тедлиз депегаН1ег ез1о. То су та четири правила, што се односе на термине. Да видимо сад она друга четири, која се обраћају судовима. 5. иравило. Из две аФирмативне премисе не може се извести негативан закључак. АтЈзае ај^ггтапШ пециеипГ депегаге педапГет .