Просветни гласник

1 0 г и к а

19

1). То закључивање је бескорисно. Закључак се, у истини, находи, вели Мил, у већем суду, —- «Петар је смртан" се находи у «сви су људи смртни;" — према томе, изводећи га из тога суда не добивамо ништа ново. Силогизамнам, дакле, неслужи начелу. 2). Шта више, то закључивање је некоректно. Да бисмо доказали, да је Петар смртан, постављамо суд: «сви су људи смртни." Али ако желимо да докажемо да је Петар смртан, то чинимо с тога, што нам то беше сумњиво. Ако је пак то било сумњиво, то је такођер сумњиво и да су сви људи смртни, јер и Петар је човек, Према томе суд: (( сви су људи смртни» био је сумњив, ими немамо права да га поставимо као премису. Закључивање је, дакле, погрешно. Одговор. Ове две критике Стуарта Мила оснивају се на идеји, да се закључак находи у већем суду. Ну ово је само донекле тачно. У тренутку, у ком постављамо већи суд, закључак се ту находи, али не јасно и изречно: ми га, истина, можемо извести, али нам је за то потребно посредство мањега. У тренутку кад велим: «сви су људи смртни, 1 ' ја још не мислим на то да је и «Петар смртан;" ја ћу то знати гек касније, кад будем себи рекао: «Петар је човек/ али у том тренутку ја не мислим на то. Сумња пак мога духа о суду «Петар је смртан,^ не дотиче се општега суда «сви су људи смртни," који је постављен индукцијом, а без обзира на случај, који ја пзводим. Према томе, ја имам права да поставим суд «сви су људи смртни," и, то учинив, ја редукујем, да је Петар човек смртан. Види се, дакле, да силогизам није погрешан закључак, а из тога опет, да није ни бескористан закључак, јер пошто се закључак само прећутно находи у већем суду, а не изречно, (хтрИсМе а не ехрНсИе), то кад га из њега изводимо «учимо се ипак нечем новому. м Силогизам, дакле, није ни погрешан, ни излишан И то се изобилно доказује свакидашњом употребом силогизма. Без престанка примењујемо ми опште судове на посебне случајеве: а шта је то, но чинити силогизме, било развијене и исказане у пуном облику, било скраћене брзином говора? Силогизам, дакле, није умро са схоластиком ; поступак је то још жив, који нам без престанка сведочи о својој моћи, Пошто смо

поставили право на постојање и вредност силогизма, то можемо прећи на разне облике у којима се он јавља. В. Ра.зни облици силогизма.. а). Фигуре силогизма. Силогизам може имати, говораху схоластици при крају средњега века, четири различите фигуре. 1. фигурп. Средњи термин је субјекат у односу са већим термином, за тим предикат у односу са мањим термином, т. ј. субјекат у већем суду а предикат у мањем. Пример: Сви су људи смртни, МР Петар је човек 8М Петар је смртан. 8Р 8 = субјекат, Р = предикат, М = средњи термин (тесНиз). 2. Фигура. Средњи термин је предикат, једно за другим у односу са оба крајња термина, т. ј. предикат у обема премисама. Пример: Ни један праведник није завидљив, РМ Сваки славољубац је завидљив, 8М Ни један славољубац није праведник. 8Р 3. фигура. Средњи термин је субјекат, једно за другим у односу са оба крајња термина. т. ј. субјекат у обема премисама. Сваки мудрац је слободан, МР Сваки мудрац је човек, М8 Понеки човек је слободан. 8Р 4. фигура. Аристотел није допуштао, с правом, више од трипрве Фигуре. Али у средњем веку поставише према првој четврту Фигуру, у којој је средњи термин предикат у већем суду и субјекат у мањем. Ова се Фигура назива Галенова., с тога што ју је поставио лекар и филозоф ОаХепиз (умро 200 по Хр.). Сви ромбоиди су паралелограми РМ Ни један паралелограм није трапез М8 Ни један трапез није паралелограм 8Р Место средњем термину у ове четири Фигуре одређено је овим латинским стихом: 8ић ргае, 1ит ргае ргае, 1ит 8ић 8ић, с1етдие ргаеаић. ВиЂ јепочетак од шЂјес1ит\ а ргае од рга,етса,1ит. Биђ рга,е значи да је средњи термин прво субјекат (у већем суду), з*