Просветни гласник
18
Д 0 г
ii к а
II. Посредна редукција. Ова се редукција изводи помоћу посредних судова. Њезини су основни облици: 1). Математичка. демонстрација. , која везује дуг ред једначина. 2). Пл&тонова, иодела. Ево у чем је ова метода. Треба да се докаже суд: „Со крат је смртан. <( Имамо генерални суд «сви су људи смртни." Поставићемо: »људи се деле на слободне и на робове; слободни на Грке и на варваре; Грци на Атињане и на странце; Грци обухватају Сократа и све остале грађане; Сократ, дакле, чинећи део врсте човек, која је овако постепено подељена, смртан је." 3). Силогизам. Силогизам је пронашао Аристотел, и то је упрошћени претходни поступак. На силогизму нам се ваља нарочито задржати. А. Природа силогизма. Основни облик силогизма је овај: Сви су људи смртни, Петар је човек, Петар је смртан. Из тога примера видимо непосредно, да се силогизам састоји из три суда, и то; 1). Већи суд (ргороеШо та- \ 0ва Д ва с УД а , I чине иремисе ЈОГ, сви Су људи смртниј. Г (цредњаке, 2). Мањи суд (ргорозШо гај- ( ргорозМопев гт ■ ! ргает188ае) пог, Петар ]е човек). ) сидогизма. 3). Закључак (сопсШзхо, Петар је смртан). Он обухвата уједно и три термина. 1). Тегттиз тајог: смртан ) названи 2). Тегттиб ттог: Петар ј ч ш јњи 3). Тегт1пи8 тесИие: човек. Како је постао силогизам? Ево како. Силогизмом хоће да се потврди, даје »Петар смртан (( то јест, да се термин С( Петар, <( и термин „смртан" слажу. Путо није очевидно на први поглед. Да бисмо то учинили очевидним, потражићемо један посредан термин, који, слажући се са оба термина, приближује их један другом. Тај посредни термин, тај средњи термин, биће »човек. (< Пошто су сви људи смртни, и, пошто је и Петар човек, то можемо тврдити, да је и Петар смртан. Изналажење средњега термина је, дакле, психологијски, битна оиерација силогизма. — Како ћемо. сазнати, које је средњи термин у силогизму? Ништа нростије: то је онај
од три термина, који не улази у закључак, пошто закључак треба да постави однос само између друга два термина. Пошто је средњи термин одређен, да бисмо сазнали који је од друга два (у овом случају: <( смртан м и „Петар") већи термин, потребно је само видети, који има већи обим (смртан). Други (Петар) биће према томе мањи термин. Сваки суд можемо тумачити на два начина: гш обиму и по схватању. Како силогизам није ништа друго до скуп судова, то се може и сам тумачити на два разна начина. 1). Тумачен по схватању, наш силогизам исказује: »Ознака смртан припада људима, ознака човек припада Петру, према томе ознака смртан припада Петру. (< По овом тумачењу постављају се између ова три термина: односи сагласности. 2). Тумачен по обиму, наш силогизам изказује: „Врста смртних обухвата врсту људи, врста људи обухвата Петра, према томе врста смртних обухвата Петра." Ова два гледишта можемо приказати графички: ЖТО/ ш
1). Према гледишту по обиму, субјекат Пегар обухвата ознаку човек, а човек ознаку смртан; 2). Према гледишту по схватању, врста смртних обухвата врсту људи, а врста људи обухвата Петра. Прво гледиште је можда строже тачно, али друго гледиште нам даје тумачења, која је лакше граФички утврдити. Такова је општа природа силогизма; ну пре но што почнемо испитивати разне облике, треба се зауставити и разгледати, да ли овај начин закључивања има стварне какве вредности и да ли је истина, као што се у новије време тврди, да он нема никакве логичне тачности, нити стварне примене. Б. Вредност и корист од силогизма.Енглески филозоф Џон Стуарт Мил управио је на силогизам две врсте замерака.
Лгтсџр