Просветни гласник

3

Л 0 г

И К А

17

4). Пр&вила о суиконтр&рним судовима. а) Ако је I лажно, 0 је истинито. Јер ако је лажно, да је понеки човек савршен, то је тим пре истинито, да понеки човек није савршен. — Исто тако, ако је 0 лажно. I је по потреби истинито. — Према томе, ако је један иартикул&ра.н суд лажан, суиконтрарни је истинит. (ј). Ако је I истинито, не можемо ништа закључивати за 0. Јер из тога, што је истинито да је «понеки човек мудар," не излази да је лажно, да (( понекн човек није мудар", нити пак, да је и ово истинито. —■ Исто тако, ако је 0 истинито, не може се ништа закључивати за I. — према томе, ако је један иартикуларан суд истинит, не може се ништа закључивати за суд субконтрарни. Сада знамо у којим случајевима можемо закључивати од једног суда на други, који му је супротан, као контрадикторан, субалтеран, контраран, или супконтраран.Да видимо сад, како се може закључивати од једног суда на други, који је добивен конверзијом (обртањем) субјекта у предикат, или предиката у субјекат из првога суда. Б. Правила о конверзији судова. — Пре но што речемо, под којим је условима ова нова онерација законита, потребно нам је, да поставимо два принципа: 1. принцип. У сваком афирмативном суду иредикат је иартикуларан (т. ј. узет је само један део његовог обима). На пример, судом: «сви Атињани су Грци," исказује се управо: «сви Атињани су неки Грци," а очито не : «сви Атвњани су сви Грци." 2. принцип. У.сваком негативном суду иредикат је универзалан. (т. ј. узет у свем свом обиму). На пример, судом: «ниједан човек није савршен," хоће да се каже: „човек није ниједно савршено биће," а не само: «човек није које од савршених бића,» јер он иије ни у једној врсти савршених бића. Пошто познајемо сад те принципе, 1 ) то се можемо сад запитати, да ли је допуштено да се у једном суду обрће субјекат Енгдески филозоф НапгШоп пориче ове принципе, и тражи да се предикат тачније одреди, како би могао бити пертикударан и у негативним судовима, а универзалан и у афирмативнин судовима. Ова теорија, која је нарочито у Енгдеској нашла пристадица, назива се: теоријом о квантификаццји шредиката.

у предикат и обратно. Ва ово имамо четири правила: 1). Правило о судовима А. Узмимо овакав суд, на пример: «сви су људи смртни." Субјекат је универзалан а предикат партикуларан, јер, према првом принципу, суд треба управо овако да гласи: „сви су људи неки смртни." Ако гаобрнемо, добивамо суд: «неки смртни су људи, к а то је партикуларно-аФирмативан суд Ј. Правило је, дакле, А се конвертује у I. Из суда универзалноаФормативног не може се, дакле, конверзијом извести универзално-аФормативан суд, но само партикуларно-аФирмативан. 2). Правило о судовима Е. У овима је и субјекат универзалан. и предикат универзалан (други принцип). Тако суд: «ниједан човек није савршен" једначи се са судом: „ниједан човек није ни једно савршено биће." Конвертујући га, добићемо: «ниједно савршено биће није ниједан човек, м или јасније: „ниједно савршено биће није човек." Из суда универзално - негативног може се, дакле, извести други универзалнонегативан суд: Е се конвертује у Е. 3). Правило о судовима I. Субјекат је партикуларан а предикат (на основу првога принципа) такођер. Понеки човек је мудар = понеки човек је понеки мудар. Конвертујући добићемо: понеки мудар је понеки човек. Дакле I се конвертује у I. 4). Правило о судовима 0. Субјекат је партикуларан а предикат (на основу другога принципа) универзалан: «Понеки човек није лекар — понеки човек није ниједан лекар. м Кад би се могао конвертовати овај суд, добили бисмо: «ниједан лекар није понеки човек," или »ниједан лекар није човек," што је бесмислица. Овај се суд, дакле, не може конвертовати. Према томе, правило је: 0 се не конвертује. У кратко, нов се суд може Формуловати: 1). конвертујући потпуно-универзалнонегативни суд. 2). конвертујући потпуно-партикуларноаФормативни суд; 3). конвертујући делимично-универзалноаФирмативни суд; 4). али не конвертујући никако партикуларно-негативни суд.