Просветни гласник

СТЛРА ИСТОРИЈА ИСТОЧНИХ НАРОДА

впна. „Нека један браман нема више од десет годпна, а један кшатрпја века има сто годпна, < пет је браман отац, а кшатрпја спн," велп се у Мануову Закону. Брамани су бнли старпјн не само од кшатрпја, већ п од самог владаоца, који је лорао да се управља по њпховим саветпма. Да иа очували ову надмоћност и свој углед у народу, какон нм је до најмањпх ситница пропнспвао, како треба да жпве, шта треба да једу п чиме да се одевају. Као ђак браман је морао научитп све Веде на иамет, а као отац породпце морао је тачно вршнти еве верске обреде. 5. Браманско уређење државе. — Из Мануовог Закона знамо, како су биле уређене оне »шогобројне државпце у Индијп. На челу управе у свакој државпцн бпо је владалац или раџа. Он је био пз касте кшатриске и дужност му је била да, као и остале кшатрије, брани државу. Он је сматран као бог, п његов приватнн п јавнн живот био је, као н у мисирскпх Фараона, тачно одређен правилима. Знало се све шта треба да ради од јутра до мрака. Прва његова дужност у јутру била Је, да принесе жртву ватрп п да ода пошту браманнма, који су његовн саветнпцп. Његова пак најглавнија дужност била је, да се стара о војсци н да је предводи у рату. Он је био и судија, и судпо је народу преко брамана. Његови приходи састојали су се од данка у земљиним пропзводома и од ноклона; само брамани ннсу плаћали ннкакав данак. Држава се делила на округе, који су имали по хпљаду села или градова. У сваком округу био је по један грађанскн управптељ, који је њиме управљао, и по један војни старешина, којп је командовао окр.ужном војском. Окрузи су се делилп На општине, којима је управљао један државпп чпновник са одбором састављеним од нороднчнпх старепшна. 6 Браиансва вера и богоиоштова&е. Брамани нису уништилп првобитну веру пндиску, која се састојала у обожавању ирироде, нити су одбацпли старе богове из Веда. Онп су ову стару веру изменилп у толико, што су над свим боговима уздигли једног новог бога, Браму. Брама није само врховни бог, који је створпо свет, већ је дугиа света, сама суштина његова. Свп богови, сва бића п све ствари на земљп пропзашле су од њега, „као што дрво пропзлази од семена, као што паучпна произлази од паука." И као што све произлази од Браме, тако се све најпосле мора опет вратити у Браму. — Али, ако су брамани задржали исте старе богове (поред Браме), они нису задржали оно про^го старо богопоштовање. Индиска се богомрља није више састојала само из похвалних песамаи приношења жртава, већ су браманн завели хиљадама разноврсних обреда, који су се морали тачно вршити. За сваку богомољу бпле су прописане особпте молитве, особите песме и жртве, особито одело, особити начин идења и т. д. Знало се тачно, шта свештенпци смеју а шта не смеју радпти. «Један браман не сме ирелазити преко конопца, којим је везано теле, не сме трчати кад пада киша, не сме нити воде из руку, не сме се чешати обема рукама и т. д." Ко тачно врши све верске обреде, постаје светац, а ко их не врши,

безбожник је и његова ће душа после смрти прећи у тело какве животпње. 7. Пресељење душа. — У овој браманској верп врло је значајно учење о пресељењу душа. Богови, људи, животиње, биљке, па и минерали, има ЈУ ДУ Ш У> к0 Ј а Ј е Д ео Брамине душе. Све те душе враћају се натраг у Браму, али пошто се најпре очисте мучењем и прелажењем из тела у тело. Ово прелажење пз тела у тело и назива се иресељење душа. Кад какав човек умре, његова се душа узима на испит, па ако је добра, она иде на небо ка Индри и живи у срећи, а ако је рђава, она мора да прође кроз двадесет и један пакао, где се мучп разнпм мукама. Алп душа не остаје вечито ни на небу нп у паклу, већ нзлазп отуда и иде у какво тело, да опет живи у њему, те да се још више очисти и спреми за иовратак у Браму. Добра се душа узвишује и улази у богове, а рђава се душа понизује и улази у какву животпњу плп биљку. Што је која душа грешнпја, она мора у гору животињу ући. Душа човека, који је убио брамана, иде у тело каквог иса, дивљег вепра, магарца, човека из нечисте касте п т. д. Човек. који је крао жито, постаје лабуд, а човек. којп је крао уоду, постије гњурац. Душа се овако мучи п прелази из тела у тело све дотле, док не постане савршена, а да постане савршена, треба јој тако да нутује не мање од двадесет и четири милпјуна година. Савршена душа враћа се опет у Браму, одакле је и изашла. 8. Доцнија излена у бражанској вери. Доцнпје, кад се поче нојављивати нова вера Будина, брамани, да би очували своје присталице, усвојише и изједначпше са Брамом и неке друге богове, које су можда обожавали још стари Арицп око Инда. Тако, оспм Браме, творца света, онп узеше бога Сиву, разрушитеља и бога Вишну, сведржатеља. Сива је неваљали бог, који воли да руши и сатире оно, што је Брама створио, а Вишну је добар бог, који одржава оно, што је I Брама створпо. Чпм види да се свет искварио, Вишну узима на се телесни облик, па силазп на земљу као човек или каква жпвотиња, «да спасе праведне и утврди врлину;" свако његово оваплоћење назива се аватар (силазак) Вишнин. Брамани су саставилп Браму, Сиву и Вашну у једног бога и начинили од њих свету тројицу ( тримурти), која се и данас обожава у Индијп. 9. Будизам; Буда. — Браманско уређење друштва и вере беше најповољннје и најкориснпје браманима, а милијуни другихљуди, који не беху брамани, триљаху отуда свакојаке муке и невоље. С тога се у У веку пре Христа појави један човек, који устаде противу браманске стеге, па поче проповедатп науку ослобођења и предузе да ноправи браманско друштво и веру. Тај човек није био браман, већ је прнпадао војничкој касти и био је син једног владаоца са севера. Његово право име је Гаутама, а доцније је прозват Буда. До двадесет девете године он је живео на двору свога оца. Четири сусрета у путу склоннше га, да остави двор. Једног дана идући срете он једног старца, који се једва мицаше под бременом својпх година; другог дана срете једног болесника.