Просветни гласник

СТАРА ИСТОРИЈА ИСТОЧПИХ НАРОДА

5§

и не бију; тамо вдадаоци не воде ратове, на не иду ни у дов, већ подшку боднице не само за људе, но и за животиње. 14. Књижевност. — Индиска књижевност, писана бдагозвучним санскритским језиком, јесте једна од најбогатијих старих књижевности. 0 томе сведоче: збирка Веда, два велика епска спева Рамајана и Махабарата, збирка легенада и предања, која се назива именом Пурана, и мноштво богосдовских и фидософских списа. У дирској поезији у Ведама, као н у епској поезији у Рамајани и Махабарати, Арици се одликују бујном уобразиљом и богаством језика. У Рамајани, која има 50.000 стихова, опевају се чудновати догађаји, главног јунака Раме при тражењу његове жене Сите, коју му је отео краљ од Ланке (Цејлона). Песник је уплео све богове и сва бића, да би само његов јунак победио отмичара и повратио Ситу. Махабарата, која има преко 200.000 стихова, није нншта друго до скуп легенада п предања народних. У њој се опева борба двају народа око области реке Ганга и у њој је особито знатна она [ епизода, од које је на пола века пре Хрпста индпски песипк Калидаза направпо драму Сакунталу. Као земља жпве уобразиље, Индија је дала више но ма која друга земља разних прича, које су дошде на запад у преводу, пре но што се знало за њихове орпђинале (као збирке Панчатантра п Хитоиадеза). У науцн о језику Инднјанци су такође учииили велике напретке, и њпхов велпки фнлолог Панини, који је жпвео у IV веку после Хр., био је нроналазач језиковне критике, којом се служе садашњи фпдодози . И медицинска наука бпла је развнјена код брамана; онп су употребљавади неке лекове и вршпли извесне хируршке операцнје, које су тек доцније сазнади европски декари. 15. Грађевинарство, вајарство и сликарство. — Цајстарији спомеиици пндиски, који су до сад очувани, нису старији од 250 година пре Хр. Дотде су Арици подизали грађевпне можда само од дрвета, које се нису могле очувати. Историја индпског грађевинарства почиње тек од времена Чандрагупте п Азоке, кад се развио будпзам. Тада бише нодигнути тоаи, простране и округле грађевипе, покривене као неким кубетом, које су сдужиде за гробове будистичкнм свецима. Храмови Будини иди гиајтјв, и манастпри, идц вихаре,

тада су се такође почеди градити и често су биди истесави са свим у стени. Ови се споменици налазе не само у Иидији , већ и свуда, где је продрда Будина вера. Најчувенији су индиски споменици: топ у Санши, ведика шајтја у Карди и пространа издубљења у Едори (у Декану), која обухватају четири шајтје и двадесет и пет вихара будистичких. Ђајарски и сликарски споменици, којима су украшене ове грађавине, имају врдо Фантастичан и необичан изглед, као и сва остада деда ариског народа, чија је уобразиља бида жива и скдона на све што је чудновато и необично. Индиски вајари представљади су богове у људском облику, али у неприродној ведичини и са неприродиим бројем тедесних удова.

ЗАКЉУЧАК Стара историја источпих народа завршује се управо онда, када Адександар Велики срупш персиску царевнну и заузе све њене земље (334—323). Тада сви иггочни народи, Мисирци, Аспрјани и Вавидоњани, Јевреји, Феаичани, Переијани, Миђанн и Индијанци, дођоше под његову вдаст. Његова пространа царевина обухвати тада све земље тих народа, од Нила и Средоземног мора до Инда. Још пре њега персиска царевина беше довела у додпр међу собом источне народе и њихове образованости, а Александрово освојење доведе их у ближи додпр са западним народима; оно споји Азију са Европом, источну образованост са грчком образованошћу. Историја ових источних народа, коју смо ми врдо кратко изложиди, постада је јаснија тек услед испитивања, која су почета крајем прошдог века. Али ова испитивања још непрекидно трају и сваким даном доносе све нова и нова открића. Баш у време када ове редове пишемо, чине се ведика искоиавања у Хедиоподису, светој вароши мисирској, која ће, као и многа друга огкрића, што ће се још и на другим местима п у другим источним земљама извршпти, попунити празшше нашег знања о старој историји. Посде и>\ весног времена ми ћемо имати још много јаснију и потпунију сдику о давнашњој прошлости старих народа, о њиховој историји, њиховој вери и образованости.