Просветни гласник

11

II Паставни иредмети. 1.) Наука хршиЛанска. — Предавао од 1. септембра до краја октобра, г. Светолик Ранковић, хон. проФесор, за тим није бпдо наставеика до 16. Фебруара, када је ночео иредавати г. Мидан Недељковић, војни свешгенпк, који је, по поднесеном писменом реФерату свршио нредмет но програму, али нпје могао понављати због краткоће времена. Еад год нпје био заузет посдом у касарни, долазпо је еедељом и иразником у школу, да тумачи Јеванђеље пре поласка у цркву. 2.) Сриски језик. У I. разр. предавала је с почетка гђа Јосимовићка, од 1. новембра гђа Кенигова, а од 11. марта гђпца Лепоеава Ђорђевићева, која је довршпла предмет концем маја по нрограму, лонављајућп затим недељу дана. У II. и III. разреду иредавао је, с краткпм прекидом, г. Гаја Илић, хонорарни предавач. У свима разредима биле су ручне књиге: Лекције и граматика од Љубе Стојановића, и српска читанка од Стојана Новаковића. У I. разреду постигнут је, судећи по оценама, добар, али само привидан, а не стварни уснех, једно због честог мењања наставница, а друго и с Т01 што су све три учитељице у томе биле тек почетнице, које не раснолажу нити довољном научном, нити методском спремом за предавање тога предмета, којп је камен темељац, на коме ће се подизати, учвршћив&ти и почивати сва остала научна грађа. — Због тога, што су ученице нзнеле само површео знање, што се већипом само теорисало, без пкакве стварне практпчне прпмене и у књизи, и у писињу, и у слободном излагању ученпчких мисли, због тога ће, велим, ндуће школске годнне успех у II. разреду бити још слабији у етварп, ако се овај предмет не буде поверио стручном гимназијском наставнику. У II. разреду почела су иредавања 2. септембра, у III. разреду пак тек 6. новембра. Наставник није жалио труда, да лако разумљивим објашњавањем сваке лекције успе, да се она, тако рећн, научи на самом часу, па је, тако радећи, за ненуиих 7 месеца могао ирећп доста онширан програм, и то само са 3 часа недељно. Писмене задатке школскедавао је у оба разреда но проппсу, а уз то још по који домаћи, који је, норед осталога, требало да послужи п као нека претходна припрема за бол,у пзраду школскога задатка. Како су задаци, а нарочито школски, и као века прва стилска вежбања за самостално исказивање мисли, наставник је обра-

тио највећу пажњу на сваку немарљивост, небрежљивост и аљкавост при пзради самога задатка. Успех је, судећи по оценама, слабпји него у I. разреду; али кпд се узме у обзир, да је наставник, строго ценећи, пропустио само оне ученице, које су показале темељно и истинско знање, приморавајући остале, да за време распуста накнаде оно, што у току године нпсу ностигле, онда је у самој ствари успех бољи, него у I разреду, и до годане ће наставник с мањим трудом постићи добар успех. 3.) Земљоиис. Предавала гђа Јосимовићка, по одобреном програму у свима разредима; свршпла је у I. и II. разреду крајем априла, иа је остатак времена употребпла на понављање, а у III. разр. свршила је пред сам испит због тога, шго су предавања почела у новембру. Ученице служпле су се Земљописом од Вл. Карића и некнм немачким атласом. Материјал, који је разрађен у овим књигама, већ је сам по себи огроман за 2 часа недељно. С тога је наставница требало, нарочито у I. разР е ДУ> Да не терети ученице памћењем тако великог броја, чесго врло тешких, странпх назпва и имена, већ је требало да се огранипи према програму на оно, што је главно, да то добро обрадп и да се не упушта у толпке ситипце и појединости, које деца не разумеју тјли пх не могу нп запамтити. Овако прекомерна ревност пре ће настави нанети штете, но користп. Из ових разлога требало би или скратитн садашњи- програм, пли, ако мора да је пстоветан са гимназијским програмом, да се број часова повисп од 2 на 3 часа недељно. Што се тиче земљописа у II. разреду, приметило се, да га ученице тешко савдађују, једно с тога, што је наставпица нрилично опширно предавала, а друто с тога, што им не достају потребна знања из поједипих наука. Па ако се деси, да п наставница о поједпним појавама има погрешне појмове, онда је готово штета, што се деца муче да науче нешто, што нису разумеда. Осим најновијих географских карата набављена су и ова учпла: НаирИогтеп <1ег ЕгЛоћегПасће; Оео§г. Сћагак1егМ(1ег \ т оп Рећтапн, и Аиз1апсПзсће СикигрПапгеи уоп 21рре. Врло је незгодна ствар, што се ученице морају сдужити вемачким атдасом, нарочито у I. разреду, где тек почињу да уче латиницу око нове године. Па и после тога времена опет наилазе на тешкоће, јер су у атдасу Француска, енгдеска и друга имена штампана онако, Како их дотпчни народи пишу, а у уџбенвку стоје дотична имена 2*