Просветни гласник

12

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

онако, како се изговарају. Доиста је за чудо, како се до даиас још нико не иађе, да нзради мали атлас за ниже разреде паших средњих школа! 4.) Историја оишта. — Предавала гђа Јосимовићка у III. разреду од почетка повембра, по програму, служећи се књигом Иловајског — Дукића (стари век) и свршила је тек нред псппте. И ту је требало наставница да се огранпчи на мањи обим, нарочито у ратној псторији, и да обрати нарочито иажњу на културну историју старих народа. 5.) Рачуница. — Овај су иредмет у I. н II. рачреду предавали: г. Панта Милановпћ до 22. октобра, за тпм гђа Кеннгова до 1. Јанувра, ц од тога дана иа до конца године г. А. Новаковић. У III. разреду предавала је од 2. новембра гђа Кенигова, а од 6. марта гђнца Лепосава Ђ^рђевићева. Овај је предмет иредаван и завршен по програму копцем маја, а остатак времена употребљен је на поиављање. И преко године поновљене су поједине партије давањем одабранпх комбинованих задатака, којп су рађени код куће и у школи и брижљиво прегледани и поправљанн. Наставнпци нису се само задовољилп тпме, што су им ученице доиосиле пзрађене задатке, већ су пазили и на то, како их израђују, т. ј. да ли имају довољно извежбаностн п самосталностп у раду. Приметило се међутим, да се ово носледње не може постићп са 2 часа недељно у оноликој мери, колико то заслужује важност самога предмета. С тога би било корисније, кад би се број часова повиспо на 3, јер би се у страним језицнма могло уштедити, нешто као што ћу доцније навести. 6.) Геометријско цртање. — Предавао у I. и II. разреду г. Милан Вељковић до 22. октобра, затим г. А. Новаковаћ до 1.јануара, гђа Кенпгова до 6. марта и од тога дана па до конца године гђца Ђорђевпћева. Предмет је нредаван по програму и завршен концем маја. Уџбеник је био: Геометр. цртање од Вл. Зделара. — Оволпке промене у наставницима, разуме се, иису биле од корпсти, јер док су се ученице свпкле на рад и методу једнога наставиика, дошао је други, који је тек морао да се упозва с ученнцама и да видн, шга п колико је урађено, иа тек онда да настави рад свога претходиика. Затим дође једна, па скоро затим друга иочетница, невешге и несигурне. Под оваким условима не може се ни тражитн право разумевање н резоновање, ту облађује механизам. другпм речима: стварнога успеха нема.

Овај би предмет требало у идућој годннп поверпти неком математнчару илн спремном учптељу цртања, који би предавања могао да подеси тако, како би послужнла за оснон слободно-ручном цртању. 7.) Јестаственица. — Предавао у I. п II. р. г. Мплан Димитрпјевић до 22. октобра, а од тога дана до конца године Јоваи Шплихал, који је и у III. разреду предавао п то од 6. новембра. Наставннк је, држећн се ирограма и водећи рачун о томе, да има иред собом будуће домаћпце и учптељице, тежио за тим, да упути ученице на самостално носматрање прпроднпх тела, нмајући прн томе иа уму нарочито све оно, чпме се ученпце сусрећу у свагдашњем животу, било да је оно од користп или од штете; другим речима, првенство је имала домаћа Фауна, Флора и минералнп свет. На другом месту долазе ,тек ириродна тела из других, удаљенпјпх крајева, с нарочитим обзиром на корист и штету, коју доносе људскоме роду. Зоологија п ботаннка може се свршпти са 2 часа недељно, ако се наставник не упушта у ситнпце и системске поједпности. Од учила набављене су разне пуњене жпвотиње, хербаријум, модели биљака и врло лепе зоол. п ботаничке слике. ПТто се тиче мине^шлогије, која се предаје у III. р. са 2. часа недељно, мњења сам, да јој ту ннкако није место, јер се у минералогији излажу морфолошке, Физичке и хемијске особине минерала, које иретпостављају знање стереометрије, Физике п хемије, које се науке уче тек у старпјим разредима. Наставник је с тога нри предавању овога предмета имао грдне тешкоће, што је морао претходно да објасни бар најважније ствари из свих оних наука, на којима се освива минералогнја; а да то ннје лака ствар, признаће СВ1КИ нредавач мпнералогије у вишој женској школи, коме је било стало до тога, да ученицама омили овај иначе доста сухопаран, али за практичан живот, нарочито за домаћице, врло важан предмет. Моје је дакле мишљење, да би упутније било нредавати у III. разреду физику, а мпнералогију отночети тек у 2. течају IV. разреда са 8 часа, пошто се у 1. течају из хемпје прешло онолико, колико је потребно за разумевање хемијских особина минерала. Уџбенпци од А. Покорнога-Пецнћа нису најподеснији, али се за нужду морају трпети у школи,

\ Л

V