Просветни гласник

18

НАУКА 0 НАСТАВА

Јовановпћ —Батут, као председник, а 1\ г. Стев. Јакшпћ, Љуб. Стојанозић, Мих. Шљивић, Душан Стојићевпћ и Ђура Дпмпћ, као чданови. Домаћа тема: „Структура, плођеље и развиће гимносперама, њихово место у систем. ботаницп." — Прпправнику је, оддуком комиснјске већпне, дата оцена: одлнчан. 20. Коста Берић, предавач крушевачке гпмназије, 20., 21. и 22. октобра, пз немачког језика с литературом и уиоредног земљоииса, а пред комиспјом, у којој су биди: као председнпк, г. Свет. Вуловић, а као чданови: г. г. д-р. Јован Цвијић, Ђура Милијашевић, Стев. Предпћ и Ђура Димић. ДомаЛа тема: „Скраћпвање зависнпх реченица у немачком језику (са упор. посматрањем дотпчних нравила у српском језику)" — Прпправнпк је, једногдасном одлуком. добио оцену: добар. 21. Светислав Здравковић, предавач крушевачке гимназпје, 25., 27. и 28. октобра, из зоологије с антроиологијом с обзиром на дијететику, бота',шке с анатомијом и физиологијом ц из франц. језика. Комисија му је била: д-р. Мпл. Јовановпћ — Батут, као председник, акао чланови; г. г. Стев. Јакшић, Љуб. Стојаповпћ, Мпх. Шљивпћ, Душап Стојпћевић и Ђура Димић. ДомаКа тема: „Двокрплци у околини Свпдајпнца." — Оцењен је, одлуком већпне, са одличан. 22. Михаило БошковиЋ. предавач зајечарске

гимназије, 23., 25. и 29. октобра. из ниже и више математике с нацртном геометријом и геометријским цртањем, и из немачког језика. У комиспји су били: г. Дим. Нешпћ, као председник, а као чданови: г.г. д-р Богдан Гаврпдовић, Живојин Спмпћ, Стев. Давндовић и Ђура Димић. ДомаКа тема: „Додпр разног сгепена између равних и крпвпх линија." — Нриправнпк је добио, већином гласова, оцену: добар. 23 Михаило Живковић. предавач зајечарске гимназије, 20., 21. и 22. октобра, из хемије и хемијске технологије, минералогије с геологијом, и из немачког језика, пред комиспјом, у којој су биди: г. Сима Лозанић, као председник, а као чданови: г. г. Јован Жујовић, Момчпло Иванпћ, Сава УрошевпћиСтев. Предић. ДомаКа тема: ,0 терцијеру средњег и горњег деда тимочког басена." —Приправнику је дата, већином гласова, оцена: одличан. 24. Михаило Банић, проФесор пожаревачке гимназије, 29. и 30. октобра, и 2. новембра, из ниже и више математике с нацртном геометријом и геометријским цртањем, и из немачког језика. У комиспји су били: г. Мил. Капетановић, као председник, а као чланови: г. г. Мијадко Ћирпћ, Жив. Симпћ, Стев. Предпћ и Сретен Стојковић. ДомаКа тема: „0 полупречнику кривипе." — Прпправник је добио, једногласном одлуком, оцену: добар.

НАУК1 И НАСТАВА

ДВА ХТГЕДАВА.ЕЕЈА НИКОДЕ ТЕСЈЛ-Е ПО ПИШЧЕВОМ ОВЛАШЂЕЊУ ПРЕВОДИ С ЕНГЛВСКОГ КОСТА КАРАМАТ ПРОФЕСОР

У В 0 Д ) Са неколико речи желим да попратим овај превод. Ко је Никола Тесла, мислим да ми није потребно казивати; његов живот оиисало је већ вредно перо г. Ђ. М. Станојевића у «Јавору и , број 2 и 3 од ове године. а исто тако изићи ће од истог писца скорим опширније дело (< Тесла и његова открића", из којег ће се читаоци још подробније моћи инФормисати о његовом животу. Да поред оваког дела, које се спрема за штампу, ипакизлазим саовим преводомчиним и по савету самога Тесле, који вели да се ове две публикације неће ни мало косити, но руку у руку ићи. 0 животу његову нећу дакле да говорим, а подносећи превод његових пре*) преводиочев. Ур.

давања, од којих је прво држао у Њу-Јорку пред американским институтом електричних инжењера, а друго у Лондону пред институтом енглеских електричних инжињера, пустићемо га нека сам говори. Из самих његових предавања можемо себи створити слику о том човеку. Скроман и чедан до крајности, не истиче се сам нигде и пушта свугде да Факта, које је он открио, да дела, која је он створио, место њега говоре. Своју намеру, да човечанству користи, да културу унапреди, не губи никад из вида ; он корача нрема њој полагано али сигурно. Постављајући један експерименат, испитујући опажа га са свију страна, па исцрпав своја искуства из њега користи се њима за други; на тако корак по корак напред тера своје изналаске до савршенства, слично његовом претечи, ве-