Просветни гласник
г
два
ликом проналазачу Фараде-у, па надајмо се да ће он то савршенство, ту своју намеру и постигнути. Његов је рад, као узор за испитиваче природе, користан за сваког ученика природе, пошто ће из њега моћи видети, каквим неуморним трудом морају испитивачи природе да раде е да би што могли да постигну; како из једног чина прпу своја искуства за друге; како камен по камен саграђују ону велику зграду коју су започели; како својим неуморним радом и трудом добивају углед у сам састав природин, те им се сама она открива, а саопштавајући та својаискуства нама, откривају нам шири видик на свет око нас. Ова предавања су сведоци Теслиног неуморног рада, његовог проницавог и бистрог духа и темељитог посматрања. Оволико о самом Тесли. а сада да пређем на саму ствар, којој је Тесла посветио сва своја истраживања која су предмет ових прсдавања, а то је : алтернисана струја и њезина својства. До Тесле су се научници мало бавили са алтернисаним струјама, барем у толико у колико се оне могу применити на практичне сврхе. КирхоФ. Томзн, Хелмхолц, Максуел испитују. истина, после њиховог открића Фарадеом, алтернисане струје, али су сва ова истражпвања махом теоретске природе. До Тесле раднп проналазачи динамо-електричних махина траже да алтернисане струје — које секао првобитне струје код оваких апарата добивају — преметну у једносмерну струју. Оваке струје биле су до тад понајбоље исгштиване и средства за њихово примењивање била су махом сва удешена за једносмерне струје; за апарате и моторе са алтернисаним струјама није се ни знало, осем оних који се у каквом физикалном кабинету држе да се на њима појави тих струја показују као РумкорФов калем. Када је Сименс први пут изашао са идејом, да би се радња на даљину могла пренашати електрицитетом, и рекао 1877 године, «да ће доћи време када ће бакарна жица од својих 3 палца у диаметру моћи пренашати снагу од 1.000 коњских снага и то на размак, рецимо, од својих тридесег миља,» лебдело му је пред очима пренашање
ниеоле тесле 19
силе електрицитетом, али једносмерном струјом Но рачуни, изведени на основ у експеримената, показаше да се само 40°| о уложене снаге могу да осигурају за потребну сврху, а друго пак да се губи у преметање и у пренашање. Од тог доба чине разни научници и практичари разне поправке, доносе разне предлоге , али ниједан не успева. Године 1888 долази Тесла са својим готовим мотором, који алтернисане струје иокрећу, те чини револуцују у практичној примени ових струја. о којима се држало да су неприменљиве, а са резултатима, које овима постизава, удивљује сав научни -свет. ј Истина, на истом пол,у ради у исто доба и независно од њега проФ. Ферарис из Турина. И он испитује алтернисане струје и конструира модел, код којег алтернисане струје покрећу бакарни ваљак, Ну он свој модел држи у кабинету, држи га као нешто што само научника интересује, изучава на њему деловање периодично алтернисаних струја, те саопштава исте године, у којој Тесла свој готови мотор јавности предаје, своје ресултате туринској академији наука. Он о практичности свог апарата и не сања, и тек од Тесле учи што би његов модел требало да буде. Алтернисане или индуковане струје добивају се, као што је познато, индукционим калемом или прекидањем и затварањем струје у примарном калему или приближивањем и удаљавањем магнета секундарном калему. Овим добивамо тренутне струје или потицаје (импулсе), а два потицаја, који један иза другог следе и који су по свом смеру један другом противни, сачињавају једну Фазу. У почетку овакове Фазе алтернисана струја нема никакву јачину, за тим се диже до своје највеће вредности; кад ову достигне, опада те пређе у противну струју. којој јачина опет расте, па за тим ишчезне Јачину алтернисаних струја можемо дакле као периодичну са периодичном Функцијом изразити, а Формула ће јој бити: А 8Ш х, где А означава јачину алтернисане струје, а х садржава у себи време као Фактор. Да добијемо приближан појам о моторима, који се покрећу периодично алтернисаним струјама, представићу овде један такав мотор и описати му његово деловање. Заз *