Просветни гласник

ДВА ПРЕДЛВАЊЛ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ

незнатна, таман довољна да одржи танком концу сличан лук. Исти је изванредно осетл>ив, и може још тако осетљив постати, да просто дихање близу калема утиче на њ , и ако није добро заштићен од ваздушних струја, то ће се непрестано увијати. Поред свега тога у овом је облику изванредно постојан, гако да кад иолове на трећину сударног размака приближимо, сам се тешко може угасити. Ова изванредна постојаност при кратком луку највећма се може тому припиоати, што веома малену површину излаже ветру. и то услед тога што је лук веома танак. Када је пак велик, онда се његова велика осетљивост сигурно проузрокује струјним кретањем прашних делића, који у ваздуху лебде. Појачали се струја у примарном калему, то испражњивање постаје шире и јаче а учин калемова капацитета постаје вид.бив, док се најзад под извесним околностима не произведе бели пламенасти лук (слика 5), често дебео као прст, који удара попреко

Сд. 5. целог калема. Он развија знатну топлоту, а даље се може карактерисати немањем високог звука, који прати слабије испражњивање. При тим околностима не би било саветно дотакнути се калема, ма да их се при промењеним околностима човек без озледе може дотакнути. Да се ова врста испражњивања произведе, број алтернација не сме бити превелик у употребљеном калему, и, уопште говорећи, извесни одношаји између капацитета, самоиндукције и Фреквенције морају се узети у обзир. Важност ових елемената код алтернисаних струја добро је сада позната, и при обичним околностима оншта правила морају се следити. Али код индуктивног калема постоје изванредне околности. Прво: самоиндукција је од малене важности све донде

док лук није успостављен; онда пак, кад је лук једном успостављен, самоиндукцијаутврђује своју важност, и ваљда нигде тако јако као код обичних алтернисаних кружних струја, а то с тога, што се капацитет распоређује преко целог калема. ово пак с разлога, што се обично калем кроз веома велик отпор испражњује, ге су услед тога и струје веома слабе. Друго, капацитет се повећава иепрекидно према тому како се нотенцијал диже; то пак бива усљед апсорпције, која се знатно појављује. Према тому ту не постоји критично сродство између ових количина, и чини се, да се обични закони овде не могу употребити. Како се потенцијал повећава, или усљед повећања Фреквенције или услед појачања струје у примарном калему , множина сакупљене енергије постаје све већа и већа, а капацитет добива тим више на важности. До неке је тачке капацитет од користи, а после тога почиње бивати на уштрб. Одавде следује, да сваки калем даје најбоље резултате, ако му знамо однос између Фреквенције и примарне струје. Тако бива код великог калема, кад радимо са великом Фреквенцијом, да не даје већу варницу од У 8 палца. Ако половима придодамо капацитет, то ће се околности моћи поправити, али што калему збиља треба, јесу ниже Фреквенције. При пламенастом испражњивању таке су околности, да кроз круг најјаче струја тече. Ове се околности добивају тиме што се Фреквенције промењују између широких граница, а највећа Фреквенција, из које се још лук може да произведе, јесте за дату примарну струју максимум ударног размака. Код пламенастог испражњивања не може се ириметити какав еклатантан учии капацитета. Количина скупљене енергије тада је једнака оиој. која се по струјном кругу распоређује. Ова врста испражњивања најстрожа је проба за калем ; кад се пролом догоди, он је исте природе као онај код пренабијене лајденске боце. Да приближно процеиим, рећи ћу, да се код обичног калема од 10 000 Омових отпорних јединица изазива најснажнији лук са 12.000 алтернација по секунди. Кад се Фреквенција повећава преко те мере, и потенциал се наравно диже, али насупрот тому ударни размак може да се умањује, ма како да то изгледа парадоксно.