Просветни гласник

28

НАУКА И ИАСТАВА

Како се потенциал диже, калем добива својства статичке махине, док најзад опазимо диван појав испражњивања у млазевима (елика 6), који се може произвести дуж целог калема. Код тог степена почињу млазеви да излазе из свих тачака и пројекција. Ови се млазеви могу видети да пролазе обично кроз простор између примарног омотача и изоловане цеви. Ови ће се увек појавити, кадаје потенциал изванредно висок, ма да су Фреквенције ниске и ма да је примарни савитак обавијен од палца дебелим воском, тврдом смолом, стаклом и другим којим изолатором. Ово је скоро крајња граница за калем, али ја ћу кашње показати како сам успео да до некле и овај недостатак савладам.

Сд. 6.

Јачина млазева зависи, сем од потенцијала, и од Фреквениције; али кад имамо веома велик калем, онда се они појављују ма и Френквенције слабе биле. На пример код врло великог калема, са отпором од 67.000 ома, који сам начинио пре неког доба, појављују се млазеви поред Фреквенције од 100 и још мање алтернација по секунди, где се изолација секундарног калема састојала из 3 / 4 палца дебелог ебонита. Кад су млазеви веома интензивни, они производе шум сличан оном, што се појављује ири набијању Холцове махине, али су много снажнији и одају јак озоиски мирис. Што су Фреквенције мање, то ће пре озледити калем. ГТоред изванредно високих Фреквенција могу млазеви пролазити кроз изолацију а да не произведу други учин до ли што лагано и постепено угреју изолацију. Опстанак ових млазева показује нам, колико је важно градити велике калеме, тако да се може провидети кроз цев, која примарни обухвата, а овај да је лако променљив, иначе би се сав ггростор између примарног и секундарног калема морао пот-

пуно испунити са каквим изолатором, како би се сав ваздух одавде искључио. Не послуша ли ко ово просто правило, он је одговоран за разорење многих скупоцеиих калемова. Код тог степена, кад се млазовита испражњивања добивају, или још при већим Фреквенцијама, човек се може слободно приближити иоловима, те уређујући учин капацитета произвести праве огранке малених сребрно-белих варница или прамен изванредно таиких сребрнастих конаца (слика 7) усред јаке четке, у којој сигурно сваки конац или варница одговара једној алтерна-

Сл. 7.

цији. Кад се ово при добрим околностима врши, даје нам се једно од најлеиших испражњивања, а кад се на њега какав ваздушни млаз управи, приказује нам се једаи од најлепших призора. Ако се огранак варница проведе кроз тело човечје, он проузрокује неку неугодност, али ако испражњивање просто млази, то човек ништа тому слично не осећа, особито ако какав велики одводни нредмет у руци држи да се штити да се не опрљи. Ако се Фреквенција још већма појача, онда калем престане давати варнице, осим

Сл. 8.

на сразмерно малене размаке, и тад се опажа пети гипични облик испражњивања (сл. 8). Тенденција, да се светлост растиче