Просветни гласник

29

и расипа, тако је велика, да кад произведемо четку светлости на једном полу, не појављује се никакво варничење ни онда, ако се рука или какав одводни предмет у сред млаза држи, као што сам то често покушавао, а што је још најчудноватије : овај сјајни млаз не да се никако са приближавањем каквог одводног тела лако на страну одвући. У том стању млазеви привидно са највећом лакоћом пролазе кроз доста знатне дебљине изолатора, и особито је занимљиво проучавати њихово понашање. За то треба на калемске полове наставити две металне кугле, које се могу поставити на ма који равмак (сл. 9). Кугле су боље него плоче, јер се тако испражњивање лакше даје посматрати. Стављајући диелектрична тела међу кугле, дивни сепојави испражњивања могу да посматрају. Ако су обе кугле близу једна другој а варница се међу њима игра, ако тад међу кугле ставимо танку ебонитску плочу, то ће варница одмах престати а испражњивање се рашири у интензиван

Сл. 9.

круг од неколико палаца дијаметра, само ако су кугле доста велике. Прелаз млазева угрије а после неког доба и умекша тариоце, тако да се тим начином могу две плоче и прилепити. Ако су кугле тако удаљене, да се никаква варница не појав■1'УЈ е , па биле оне и изван њиховог ударног размака, уметањем дебеле стаклене плоче међу њих, учиниће се да испражњивање прелази од кугле до стакла у облику сјајних млазева. Изгледа да ови млазеви иролазе кроз диелектрон. У истини се то не догађа, јер ваздушни молекили производе те млазеве, тиме што су ови молекили јако уздрмани у простору међу две противно набијене кугле. Ако није други диелектрон

до ли ваздух, то се бомбардисање догађа, али тако слабо, да се једва примети; уметне ли се други какав диелектрон, иидуктивни се учин повећава а поред гога одбијени ваздушни молекили наиђу на препреку, те бомбардовање постане тако снажно да млазсви постану сјајни. Кад бисмо каквим механичним средством могли произвести да се ваздушни молекили могу брзо тамо амо кретати, изазвали бисмо исти појав. Ваздушни млаз, који кроз какви малн отвор под веома великим притиском излази те се судара са каквим изолатором, као шго је стакло, може у тамнини светлим да постане; исто тако бисмо на овај начин могли произвести ФосФоресцеинију стакла или каквог другог изолатора. ТТТто јевећи специФични капацитет уметнутог диелектрона, тим је и изазванп учин снажнији. Ирема томе се млазеви при изванредно високом потенциалу показују, ма да је уметну го стакло један до два палца дебело. Али осим загревања, које је проузрочено бомбардисањем, нека се загревања збивају и у самом диелектрону, које је очевидно веће код стакла, него ли код ебонита. Ја то приписујем већем специФичном индуктивном капацитету стакла, услед чега. при истој потенциалној диФеренцији стакло већу множину енергије у себе прима него ли тарилац То је исго као кад батсрнју са бакреном или медном жицом исте величине скопчамо. Бакрена жица, ма да је савршенији спроводник, угреје се већма, јер више струје у себе прима. Тако се догађа да што се иначе сматра као врлина стакла, постаје његовим недостатком. Стакло обично брже попусти него ли ебонит, па ако се угреје до неког степена, испражњавање пробије код једне тачке те узима на себе облик простога лука. Топлотни учин, изазван молекуларним бомбардисањем диелектрона, умањио би се, како се иритисак ваздуха иовећава, а при огромном притиску постао би и незнатним, ако се при том и Фреквснцијс не повећају. Кад су кугле изван сударног размака често се може опазити да приближавањем какве плоче, нпр. стаклене, варница скочи између те две кугле. Ово се догађа кад је капацитет кугала нешто иснод критичне вредности, која даје највећу потенциалну разлику на калемовим половима. С тиме што