Просветни гласник
ДВА ПРЕДЛВАЊЛ ППКОЛЕ ТЕСЛЕ
33
У истини нису тако тоили као гасови пламенови, али би иостали тако тоили, кад 6и фреквенција и иотенциал могли доста високи да иостану. Ако се производе уз Фреквенцију од двадесет тисућа мена по секунди, топлота се лако да осетити, ма да потенциал није баш изванредно висок. Тоилина се ова, наравно, проузрокује сударом молекила с половима и између молекила самих. При обичном притиску средњи слободни пут молекила веома је мален, те је с тога, поред све изванредне брзине, која је сва-
Сл. 15.
ком молекнлу ири судару са половима саопштена, могуће да се сударе с другим молекилима, и услед тога не могу на путу свом да напредују, па зато и не могу јако да се удале од полова, него га ударају чешће једно за другим. Што су веће фреквенције, тим се молекили могу ман>е да удаље, а то тим пре, што је за дати учин нужни потенциал веома мален. Могла би се и таква Фреквенција замислити, а можда и збиља и постићи, при којој би заиста исти молекил о полове ударао. Под ' тим околностима измена самих молекила ! била би врло слаба, а топлота произведена на иоловима постала би изванредно велика Али, ако би се Фреквенција непрестано повећавала, ироизведена тоилота би из лако схватљивих разлога почела опадати. Код иозитивне четке статичке махине измена молекила је веома брза, млаз има непрестано исти смер. с тим је и сукооа мање и услед тога је и топлотни учин веома слаб. Све што запречује измену, повећава месну топлину. Тако, ако држимо куглу над једним крајем калема, тако да ои опкољава пламен, то ће ваздух који се у кугли садржава, скоро се угрејати на високи степен температуре. Ако стаклену цев држимо ирооветни гласник, 1893.
над иламеном, тако да промаја диже пламен горе, то ће жежено топао ваздух истицати. Све што год у цеви држимо угрејаће се брзо, те се од себе даје могућност да ове топлотне учинеупотребимо на овакове сврхе. Кад размишљамо о овим особитимпојавима топлог пламена, мораћемо доћи до уверења, да се слични нроцеси и код обичног пламена догађају, и са свим нам се чудновато чини, да после толиких столећа баратања са пламеном сад у добу електричног осветлења и грејања, најпосле долазимо до тога да упознамо. да смо од доба ког се само сећамо, увек имали на расположењу «електричну светлост и топлоту.» Исто тако није од малог интереса да размишљамо о томе, како имамо и други начин да производимо иламен, — и то не хемиским средствима — који даје светлост и топлоту а не троши никакав материјал, код ког се не збивају никакви процеси; а да то постигнемо нужно је само да усавршимо методу произвађања огромних Фреквенција и потенциала. Кад би се могло постићи да се потенциал мења са брзином и снагом, не сумњам да би мегла, образована на крају жице, изгубила своје електр^чно својство, те постала правим пламеном. Пламен се овај мора приписати електро-статичном деловању молекила. Овај појав растумачује сада честе непогоде, које се при бури догађају, на такав начин, о ком се једва сумњати може. Добро је познато, да се предмети могу упалити а да их се светлица ни дотакла није. Сад ћемо одмах видети како се го може догодити. 0 каквом таванском клину или о каквој пројекцији каквог мање или више доброг кондуктора или предмета који је то влагом постао, може се метласто испражњење појавити. Ако светлица негде у суседству удари, онда огромни потенциал може да се мења и колеба можда по више милиона пута по секунди. Ваздушни молекили буду снажно превучени и одбијени, а својим сукобима производе такав снажни топлотни учин. да се ватра иороди. Може се појмити, да се брод на мору може на такав начин на више тачака у један пут да упали. Ако размислимо. да су са сразмерно ниском Фреквенцијом динамо-електричне махине и уз потенциал од не више до ли један до тве тисуће волта топлотни учини знатни,