Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

статичном махином, из иростог разлога што напон са квадратом густине расте. Следује дакле да би уз постојани потенцијал требао огроман иапон, па да млазови могу излазити из углађене кугле, која је спојена са шиљком. Али с-а индуктивним калемом, код ког се испражњивања мењају великом брзином, сасвим је другојачије. Овде су две тенденције. Прво је ту тенденција да истичу, која постоји у стању мировања и која зависи од радиуса кривине; друго је ту тенденција да се расипају услед конден-

Сл. 14.

заторског деловања у околни ваздух, које зависи од површине. Кад је једна од тих тенденција при максимуму, друга је при минимуму. Светли млазови на шиљку проузрокују се тиме, што ваздушни молекили долазе телесно у додир са шиљком, бивају привучени и одбијени, набијени и испражњени, а пошто су им атомни набоји поремећени, трепћу и одају светлосне вале. Код кугле пак напротив нема сумње да је учин индуктивно произведен, пошто ваздушни молекили не морају доћи у додир с њом, ма да се и то без сумње збива. Да се о том уверимо, треба само да повећамо деловање кондензатора, било тиме да куглу, на некој удаљености од ње, опколимо бољим кондуктором него што је околни медијум, наравно да кондуктор мора бити изолован; било пак тиме, што је опколимо бољим диелектроном, те јој се приближимо изолованим кондуктором. У оба та два случаја млазови ће изобилно избијати. Исто ће тако кугла надмашати шиљак, што је она, при истим Фреквенцијама, већа, илишто су Фреквенцијевеће. Али пошто је при овим експериментима потребна извесна јачина у деловању, то је јасно да не смемо узети превелику куглу. Услед ове двостручне тенденције кадри смо са шиљцима исте учине производити

који се нроизводе капацитетом. Тако на пример, ако на калемске полове причврстимо малу обавијену жичицу, на којој је много шиљака са којих могу млазови да истичу, калемов потенцијал досегнуће исту вредност, као да би на крајеве причврстили углађену куглу са много већом површином, него што је у жице. Занимљив експерименат, који показује учине шиљака, моше се овако извршити : Причврсти на један калемов пол памуком обавијену жицу, која је до две стопе дугачка, и приреди све тако, да из ње млазеви изалазе. При овом експерименту добро је да се примарни калем само до половине секундарног калема стере. Сад се дотакни слободног пола секундарног калема са каквим кондуктором у руци. или га спој с каквим изолованим кондуктором од извесне величине. На тај начин потенциал жице може се огромио подићи. Учин тога пак биће тај, да се млазеви повећавају или умањују. Ако се повећавају, жицаје премалена, ако се умањују, жица је предугачка. Приређујући жице наћи ћемо таку тачку, која, ако је дотакнемо са другим крајем калема, неће на млазове ништа утицати. У овом случају растење нотенциала сасвим се уништава са падом истог у калему. Може се опазити да кратке жице ироизводе знатну разлику и по величини и по сјајности млазева. Примарни се калем из два узрока поставља по страни : прво да дигне потенциал жице, друго, да повећа његов пад у калему. Осетљивост се тиме повећава. Четкасто испражњавање, при брзо алтернисаним струјама, има још једну особитост, која у очи упада. Да би се пак опазила, најбоље је на обичне калемове полове наместити два метална стубића, који су доста дебело изолисани ебонитом. Добро је још зачеиити све пукотине и огребине, тако да се четке не могу друкчије створити до лл на врху ступчића. Ако је тако све брижљиво уређено — што се наравно вештини експериментатора мора оставити — да потенциал досегне огромну вредност, онда се могу изазвати две снажне четке неколико палаца дуге, скоро бела при корену, које су у тамнини јако сличне гасову нламену, кад он под огромним притиском истиче (слика 15). Али они не само да личе, него су збиља пламени, јер су топли.