Просветни гласник
ДВА ПРЕДАВАЊА НИК0.1Е ТЕСДЕ
31
леже нешто по средини, будући да су наизменце позитивни и негативни. Али пошто је млажење снажније кад је тачка или пол позитивно електрисан. него кад је негативно, то следује отуд да ће врх четке пре бити као да је позитивно статичко испражњење, а корен радије негативно. Кад је светла четка веома снажна, корен ће јој у тами са свим бело изгледати. Ма да је јаким млазевима изазвани ветар веома јак, збиља тако јак, да се може осетити на њену усамљеност од калема, ипак, узев у обзир множину испражњивања, мањи је него онај, који је изазват позитивним четкастим испражњивањем статичне махине, и слабије делује на пламен. По природи овог појава можемо закључити : што је виша Фреквенција , то је мањи млазовима произведени ветар , а код доста високих Фреквенција поред обичног атмосФерског притиска не би се никакав ветар производио. Са Фреквенцијама, које се добивају махином, механички учин веома је велик, тако да може са знатном брзином окретати иглу понут точка, што у тами даје леп призор, а то се може приписати изобиљу млазова (слика 11).
Сл. 11. У опште могу се извести са индуктивним калемом, ако се ради са јако алтернисаним струјама, највише експеримената, који се обично изводе са статичном махином. Произведени учини ипак су много јачи, пошто сразмерно и већу снагу имају. Ако се кратка са памуком обавита обична жица метне на један крај калема (слика 12), мла зови који изалазе из свих тачака жице, могу бити тако јаки, да изазивају знатан светлосни учин. Кад су потенцијали и Фреквенције јако високи, жица, изолована са гутаперчом или ебонитом па причвршћена уз један крај калема, изгледа као да је
Сл. 13. Др^га особина брзо алтернисаних испражњивања индуктивног калема је њено сасма другојаче понашање према шиљцима и округлим површинама. Ако се за један пол статичне махине иричврсти дебела жица, која на једном крају има куглу а на другом шиљак, то ће практично сав се електрицитет изгубити на шиљку усљед његовог неизмерно већег напона, који зависи од радиуса кривине; али ако се овакова жица причврсти уз полове индуктивног калема, приметићемо да ће уз високе Фреквенције млазеви скоро исто тако обилно из кугле као и из шиљка излазити. (Слика 14). Једва се може замислити да бисмо могли ироизвести у истој мери оваково стање са
покривена сјајном кожицом. Ако се веома танка шипка на један пол причврсти, то избацује веома снажне млазеве и непрестано трепти овамо онамо или се увија у
Сл. 12.
кругове те производи особити учин (слика 13). Неке од ових експеримената описао сам у (< Е1ес1пса1 \\ ; огк1" од 21 Фебруара 1891. год.