Просветни гласник

86

треба употребити слабе магнетишуће силе или, још бољв, високе Фреквенције, особито пак онда кад доспе до тачке при којој је највећи пермеабилитет. Тим се постизава да је' 7 конверзиона сила већа и много више може да издржи. Ја сам тај принцип употребљавао у вези с махином. кад нема поларних преокретаја Док је код ових типова махина само мало полних пројекција, донде нема великих добити, пошто су магнетизационп максими и миними далеко од тачке пермеабилитетног максимума; али кад је број полних иројекција веома велик, потребни број алтернација добива се а да сс тако јако не мења па да се далеко удали од тачке пермеабилитетног максимума, а добитак је веома велик. Горе означена уређења односе се само на онаке калеме, какви се обично у трговини добивају. Ако ко баш за те сврхе жели да их начини, да може с њима оваке експерименте обављати, као што сам их описао, или у опште да се таковима учине, како би најбоље могли одолети и највећој могућој потенциалној диФеренцији, онда је конструкција, назначена у 18. слици, од

Сл. 18.

користи. Калем у том случају начињен је од два посебна дела, који су у противном смеру обавијени а веза међу обема начињена је близу примарнога. Пошто је потенцијал у средини никакав, то неће прескочити к примарном, и према томе није потребна јака изолација. У многим случајевима може се средња тачка да споји са иримарним или са земљом. Код таких су калема места са највећим потенцијалним диФеренцијама доста удаљена, а калем може да издржи огроман затег. Та два дела могу бити помична, тако да се могу капацитетски учини и приређивати. У погледу на калемову изолацију добро је да се овако поступа: прво жица треба да се кува у параФину све донде док није ваздух изашао, затим се жица, провлачећи ју кроз растопљени параФин, обавија на калем, ли зато да се обавијуци причвршћују. Завитак се затим скида са калема, те се зарони у валжаст суд папуњен са чистим п растопљеним воском, где се кува све донде док се мехурићи не престану иојављивати. Све ово остави се да се охлади, затим се извади, те на точилу приређује даље. На овај начин брижно приуготовљени калем може да поднесе огромне потенцијалне диФеренције. (Наставиће се). -♦-» ♦ ♦ *-•—» МОРАЛНЕ ПОУКЕ у средљим школама Питање о настави из моралних поука у средњпм школама није само наше шпање. Оно занима данас цео образовани свет. И није чудо што се и у нас чују разна мишљења о овоме предмету н што смо нестални п колебл>иви у одржању п увођењу његову у школу. До пре неколико година ове наставе није ни бпло по нашим средњим школама. Уведена тада силом кремена, она није имала сној одређени цил> и облик, него је остављено, да то будућност и искуство учиип. Остављена тако иојединцима, она је лутала, и, пре но што јој је било суђено да нађе прави пут, она је суспендована пз наших средњих школа. Прво лањским реФормама у смислу јаче класичне наставе, а друго и у нацрту за преуређење нашлх средњих школа у смислу једноликих гимназија, који је саставила уирава ироФесорскога друшгва, а овогодишњи збор његов у главноме усвојио —оне су избачене из нагиих средњих школа. Наше је мпшљење увек било, а и данас остаје, да је у једној земљи, у којој је домаће васпитање још прцмптивно, на ниском ступњу, и недовољно II количином и каквоћом, као у нашој, даље у земљи скроз демократској, у којој јавни послови и судбина народиа све више прелази у руке саме масе народне, као у нашој, —потреба наставе о моралу и грађанским дужностима је ван сваког спора. Питање је ово интересовало и свет преко океана, у великој и слободној Америци. И читао-