Просветни гласник

МОРАЛНЕ ИОУКЕ

цима овога часописа, који су већином непосредно заинтересоваии за ово питање, неће бпти на одмет да чују шта тај свет вели и мисли о овој ствари И да је нптање о моралпим поукама са свим скинуто с дневнога реда, опет би имало смисла говорити о овоме и премишљати, а камо ли што нпје Јер нацрт, спремљен од проФесорскога друштва, уираво већине његова збора, још није постао и закон. Амерички лнст „Е1Мса1 ЕесогД" донео је један новећи чланак о томе, а школскц надзорнпк ЛУузе пз БургдорФа у Швајцарској превео га је и знатно скратио, и тај превод свој штампао у ,Раес1а§о§шт" — у св. 9. за јун о. г. 1 ) Ево од речи до речи шта вели тај извод у уважепоме листу најпризнатијега педагога немачкога : 1. За децу од 10 до 12 година бирају се и обрађују поједипе ариче из старога завета. 2. За децу од 12 до 16 годпна долази систематска настава о ирвим дужностима. Ту се узпмају и иословице и мудре изреке и уче се на памет, а држе се и моралне проповеди иред децом, 3. За младиће п девојке преко 16 година марљиво се обрађују п уче поједини одабрани животоииси. 0 ономе првоме. Непотребно је упуштати се V онширан говор о вредности, коју имају ноједине нриче старога завета као увод у наставу из моралних поука. Приче о ЈосиФу и његовој браћи, о Кајину и Авељу, о Јакову и Исаку, о искушењу у рају и т. д. одликују се јасноћом и свежином и увек буде пнтерес у деце. 0 другоме, У овоме добу може се деци саоиштити знање о најважнијим дужностима у жи- ; воту. Могло би се пребацити, да деца мало интереса имају за анстрактно моралисање. Али не мора и метода ове наставе да буде аистрактна. И код ове наставе може се унотребпти индуктивна, Сократова метода. Ми не предајемо својим учевицима апстрактна правила о владању, него почињемо с конкретним случајевпма или очигледним нримерима и упућујемо, доводимо ученике, да правила или законе о владању нли понашању у друштву изналазе сами. По тој индуктивној методи ми цосгупамо овако: Ј ) РаеЛадодшш. Мопа1б$сћпЛ Гиг Ег2Јећип§' иш! ХЈгЦегпсћ4, ћегаиз&е^ећеп шЛег М11луп'кип§ ћег\ т огга§;еис1ег Рае(1о§о§еп уоп Г)г. Гг/еЛггск ВШев, XV Јаћг^ап^. 1,(пр/11{. Уег!а§' уоп ЈиНиз КИпкћапИ.

Узмимо за прпмер, да је реч о дужности да говорпмо истину, о истинитости. Ми не досађујемо ученицима свечаним опоменама, говорити увек пстнну. Ми се не задовољавамо тиме, да кажемо деци: „Децо, не треба лагати; лаж је порок!" Ми наведемо детету какав конкретан случај; на пример: „Ту педавно читао сам у једним новинама, како је један човек бацио несмотрено жишку на сламу у једној житнпци, и сва је жптница отишла у пламен. Пред судом рекао је, да он није запалио. Је ли то истина? Како се зове тако тврђење? „Тако тврђење зове се неистина ". — „Зашто се то зове неистина?"— „Зато што тако није било". — „Јели то доста објашњено? Да лп је свако тврђење које се противи истини, лаж? Наведите ми још који пример за неистину ? »И иаведе се пуно примера, којп доказују, да је у деце врло бистро око за опажање онога што је морално и неморално; и ми се чудимо ономе тачноме распознавању, шго га она показују у овоме. Од многих примера наведенпх, ја изберем неке, или наведем и сам по који, на пример: „Стари звездари говораху, да се сунце окреће око земље н да је земља иљосната. Смемо ли да кажемо: они су лагали? После краткога промишљања деца одговорише: „Не; они нису лагалп"' „Али п њино казивање нпје одговарало истини!" „Алп они нпсу познавали нстину; они нису намерно говорили неистину". — Дакле, само неистпна, кад се намерно износп, зове се лаж". „Али, децо моја, да ли сте ви кадгод чули и за таква казивања, која се у многом слажу с истином, па су опет лаж? Кажите ми који пример?" Ученицп наводе за пример ученпка, којп се цело после по дне играо и тек на пет минута пре свршетка школе ушао у њу, да би код куће могао да рекне да је био у школи. „Зашто то сада зовете лаж ? Казивање се ово до некле слаже с истином !" „Алп оно што је главно, изостанак од наставе је прећутан". „Дакле мора оно што је главно да, се слаже с истином". „И на друге се начпне кад кад лаже, на пример при унотребп двосмислених речи". И за ово се паведе више примера и на њима се иокаже. Напослетку дођемо до овога објашњења или одредбе шта је истина: „Истина је, кад намерно у слушалаца нроизводимо мишљење, које се потпупо слаже с оним што је било или што јесте". „Да лп се неистине само речима шире ? Да се не може неистпна исказати самим понашањем и делом? Може ли се вршити какав обред, а да се у значај његов не верује? Може ли се у са-