Просветни гласник

88 . наука ii

мои разговору наместити лице тако, да оно иска- 1 зује неистиау?" Треба да се створи тачан иојам о овој вр- Ј лини и маии и о разним облицима у којима се опе јављају. Сада разматрамо узроке. Шта је узрок ненстинп, или зашто људи лажу? Без познавања узрока тешко можемо лечити мане. Као узроци паведу се: грабљивост. бојазан од казне, сујета, Фантастпчност. Све се ово у примерима изнесе очигледно. На иослетку разматрамо разлоге против лажи, а за истинитост. Ту се наведе ово: да се оштети други; раслабљеност самопоуздања; слабост уза- | јамног новерења у друштву: ружпа иотребитост да се и даље лаже, и најпосле губитак поштовања самога себе. Оваким разговором и објашњењима савест се. ! расветли; што је било нејасно, објасни се. и што је било збркано и тамно. уреди се и расветли. На тај начин ојача одвратност ирема лажи, утврђује се љубав ирема истини, буди се сиособност да се разликује оно што је ираво од онога гито је неираво. Ко би тврдио, да за свест моралну у ученика ово не вреди више од нросте опомене: „Не лажи!" Овако се обради цела област дужности, у колико оне долазе у домашај дечјега искуства. Ми разликујемо дужности према себи и дужносги према животу друштвеноме. У прве долазе: дужност одржања себе, дужност умеравања, телесне и душевне чистоте; дужности развијања ума и срца. Овде се сад говори о осећању страха, ужаса, зависти, злурадости, суревњивости, мржње, злоће, сујете и о савлађивању страсти. У другу групу долазе дужности што их имамо према другим људима, као: чување туђега жнвота и туђе својине, правичност и добра иоља — а тако исто овде долазе и породичне дужности: дужности ридитеља спрам деце и деце снрам роднтеља, и дужности браће и сестара једно према другоме. Исто тако и дужпости према пријатељима и најглавније дужности према другима уопште и према држави обраде се на овај начин. А као круна свега овога истиче се дужност, коју имамо нрема пеломе човечанству као идеалу. Дванаестогодишње искуство утврђује ме у веровању, да се оваком наставом у ученика утврђује навика, да размишљају о правилима понашања или владања. Многи људи своје дужности

настава

више осећају, но што их познају ; они онда раде више по моралноме нагону но са свешћу. Али тај нагон у мало промењеним приликама није увек довољан Баш у нашем веку преображаја није он довољан. Само овако ироучавање основа нашега ионашања или владања ирема другоме може нам помоћи. Под овима ја не разумем метаФизнчке прпнципе, него оне практичне основе морала, у којнма се сеп добри људи слажу. Задатак учитеља мора.ших ноука јесте: да садржину савести ученикове богати, расветљујс и уређује. Још имам да изнесем како обрађујемо иословице. Пословице су народна мудрост. Ваљано објашњење одабраних пословица јесте добитак за морално васпитање. — И памћење ноједпних говора илп приноведп врши се на овоме ступњу. Поједпне говоре Исаијине, у којима су морална осећања најсилније изражена, обрађујемо и ученицн их памте. Исто тако н , ироиовед на брду", и говор Сократов пред судијама, како нам га је оставио Платон. 0 трећем. На овоме (вишем) ступњу много употребљавамо биографије. Учитељу је овде главна брига да нстражује мотиве. Оваке студије пружају деци најкрасније прилике, да своја моралпа осећања развијају, и служе им за одушевљење и пример. Деца се наша морају уиознати с великим људима и женама, с великим мислиоцима, иријатељима човечанским и реформаторима. Ово је наше најбоље друмтво, и оно нас усрдно ирима. Јест. и ми своје велике људе иознајемо веома мало. Учинимо, да у дуули нашој ојача сеИање на оно што је у делима људским велико и узвишено. Дајмо деци својој у животу њиноме једно идеално друштво, чији &е иример живот дечји уздизати! Користимо се од сад више но до сад ироучавањем биографија!*

Ето тако вели Бг. Г. Ас11ег из Њу-Јорка о моралшш поукама. За нас је најзанимљивпје овде то, на који се начин моралне поуке иредају. Ми смо увек налазилп, дз је узрок неусиеху ове наставе у нас једино метод или иут, којпм се иде у њој. Све књиге. израћене ?.а овај предмет, већином су преводи с Францускога, '), а у Француској настави и литератури педагошкој у њих још ') Б. Козарца Поуке моралне и гра/јанске од Пјера .1адоа; Ст. Ђорђевића Моралне и грађанске иоуке, ио Мезијеру. чдацу Француске Академије наука, и М. Шевића Морал и грађанска настава, од Луја Аијара.