Просветни гласник

није довољно одомаћена метода пндукгивна илп развојна, која је овде свемоћна. Онн се много више служе методом дедуктивном. А, доиста, мало помаже казатн деци: ,не лажи", ,не варај", „не кради", ,пе жели другоме зла", ,не свети се", „буди иоштен", „слушај старије" и тако даље, а не учивити да се све то дубоко уреже у памет и срце

дечје. А то бива само тако, ако се све ово стане изводити из примера и искуства дечјега и људскога И, овако радећи, пе може бити а да моралне поуке не чине јака утицаја н на дела, на сам живот оних који их уче. А то њима и јесте задатак. Ј. м.

ПРОСВЕТНН

ЦРКВА И ПРОСВЕТА У БУГАРА II Јавна настава. Почеци бугарскога школскога живота падају још у турско доба, и имају за собом две или трп генерације. Са свим без школа није била земља, још од средњега века, никад, али најстарији облик њихов, тако звана Келиј а, које је тек у наше дапе нестало, био је само код неколико цркава п мапастира, и служио је, понајвише, само за припрему за духовнике, свештенике. Настава се у ћелнји ограничавала на писменост, и на пзучавање на памет црквених књига. Прве школе боље врсте поетају почетком 19. века под утпцајем трговачког реда људи и грчких епископа; наставпи језик у њима је био грчки, али метода је била још једнако стара — учење на памет —, што је код слабога знања наставнога језика могло давати врло слаб резултат. Прву бугарску школу, по сувременом угледу, основали су, 1835. годипе, у Габрову неколики трговцн из Одесе и Букурешга, под руководством за бугарску просвету високозаслужнога калуђера НеоФита. ( ј 1881.). Метода је била Бел-Ланкастрова, а погребне књиге су из руских и грчких књига састављане и највише у Србији штамиане. Пример габровске школе дејствовао је брзо не само на примитивне поповске школе но и на варошке грчке школе. После Кримскога рата покрет је прешао из вароши у села, пароччто у околину трговачких вароши и занатлискпх, јаче развијених варошица у нланинским крајевима, док су дунавска равница п западни брдски крај били јако заостали. Али при том је још опстанак школа многим променама бпо изложен, јер су их издржавале једино црквене општине, чија је дарежљивост била доста колебљива. Порта није добрим оком гледала паб>гарске школе,

КОВЧЕЖО

те с тога од стране државе оне ни .у добивале никакву помоћ. Најугледннје месго, пре ослобођења, од ових б^гарских школа имале су габровска школа, која се развила у реалну школу, јако посећену, и реална школа у Филипопољу, обе с ио 6 разреда; поред тога од значаја су биле, впше илп мање потпуне, варошке школе у Шумену, Рушчуку, Свишгову, Софији , Старој Загори и т. д. У многима од њих спремалн су се ученици и за нродужавање науке у инострапству. Осим тога за просвету у Бугарској није од малога значаја била ни бугарска гимназија у Болграду, у Бесарабији, међу емигрантским колонијама од 182'-). годнне, тада на румунском, а сада на руском земљишгу, већ русиФиковапа. И цариградске, Фр шцуске и енглеске школе привлачите су много Бу г гаре, нарочито американски Роберт-Колеж код Румилн-Хисара и „Бусее цпрегја1 с1е Оа1а1а <с . Ослобођењем нестају сметње, које су пређе природном развијању на путу биле, и много што је дотле било остављено добровољној патриотској делатности иостало је сад обавезна грађанска дужност. За управе Руса, док је окупација трајала, била је нарочита просветна управа установљена. ШеФ те просветне управе, проФесор харковског университета Дринов, рођени Бугарин и знатан књижевник, трудио се, пре свега, да опет отвори школе које су за време рата биле затворене, за тим је основао, о државном трошку, неколико средњих школа, завео једнолике наставне програме, државну инспекцију (надзор) и стипендије. У годннама 1879. — 1885. север и југ земље одвојено се уирављао. У кнежевини је честа промена министара веома јако ометала рад. У првим двема годинама било је седам разних министара просвете (један је био министар свега 17 дана!); први који је доживео да проминиструје п\ну школску годину могао је бити тек 1,484 5. школске године. Али опет чиновници министарства н настав-