Просветни гласник

10 • ЦРК8А П ПР( нпци државних школа ретко су се мењали. Персонал централне просветне управе био је састављен из неколико Бугара 1 ) са университетским образовањем, стручном спремом, каква се ни у једном другом министарству тада није могла наћи, и писца овога дела. У почетку је било, с једне стране, највеће навале у школе како у земљи тако и на страни за даље студије, али се, с друге стране, оссћала оскудица у свему: у образовашга наставницима, у методски припремљеним ђацима. у школским књигама и другим наставним средствима, у законпма и, нарочито , у зградама. Новооснована гимназија у С офији била је смештена, за три године, у једном скроз трошном турском конаку, коме су се зидови потпорњима морали одржавати. Тешкоће после нису долазиле оздо: од становника, наставника, ђака и увек на жртве спремних Народних Окунштина, него озго: од подле злобе горњих слојева друштва, који су управљали и у којима је било чак и отворених противника општега народнога образовања, које је почело расти и напредовати. У Источној Румелији, где је цело становнпштво, у свим својим слојевима, напредније, унрава иросветна била је мање изложена променама и њом је дуго руководио Јоаким Грујев, један ветеран бугарске народне школе. После уједињења многе привремене одредбе замењене су нарочитим законима, и организација школа попуњена је и усавршена. Али док је за ранијих година годишњпх извештаја било и с једпе и с друге стране Балкана, просветпа је статистика у средњој Бугарској ударила знатно натраг. 2 ) Основпа је настава још одмах с почетка оглашена као обавезна: у Румелији органским статутом за сву децу од 7. до 13. године, а у кнежевини начелно Уставом, а носебице законом од 1885., за сву децу од 6. до 12. године, под претњом глобе за родитеље, странце и општинске часнике. Осиовпа школа има четири разреда; настава (25 сати недељно) обухвата веру, бугарски језик са чптањем и нпсањем, почетке привредних наука и отачаст') Билн су, на изменце, М. К. СараФОВ, В. Д. Стојанов, Петар Генчев, Снае. Вазов и Ђорђе Кирков. -) Ја сам 1882. у званпчшш новинама, а за тим и засебно, објавио један генерални извештај о стању школа у Бугарској, поднесен Кнезу, (извод од тога изашао је у аугзбуршком А%. 2еЦиш* за 1882. г.Бр. 220 — 222), а мој наследник Теохаров поднео је с.шчан један годишљн извештај, 1483. г., Пародној Скупштини. Румелиски управитељ просветни поднео је био румелиској Скупштинц низ таквих годишњих извештајаНаредбс и упуства бугарског министарства просвете изашле су у две свеске: (| Училиштен Сборник'', СоФија, 1883., 8, (1878 — 1882), и »Сборник на окргжните пиема", Софија, 1888, 8> (1883 - 1888).

ЕТА У БУГАРА

вене геограФије и историје, рачун, цртање, гимнастику н певање. Школу издржава општпна из Фондова од већипом тестаментом на то озтављених кућа, дућапа, њнва, нов-^ца, из једнога дела црквенпх прихода и нриреза школског. 'Држава помаже основне школе са 400.000 динара годишње. Управу школе, у имс општине, има епитропија (училишно пастојателство), која је састављена из општинског председпика и неко.шко чланова, који се бирају у договору с општинским одбором. Наставници п наставнице морају иматп извесну спрему за свој позив, и, према спреми, добпвају без разлике пола 400, 800 и 1200 динара годпшње плате. На се.шма је обичај, да се учитељима и учитељкама један део илате даје у натури (стан, храна, известан део усева). Школске зграде су у почетку биле често просте плетаре или брвнаре, као и саме сељачке н варошке куће. Од ослобођења саграћено је неколико стотина нових школских зграда, с трошком од више милијуна, чему је и држава сама не мало помогла. Нова, из далека видна, окречена школска зграда, сад је украс многих села. Прописна, десетомесечна школска година само се у варошима држи; у селима има управо само зимњега течаја са седмо- или осмомесечном паставом, која се с пролећа, кад почну пољски радови, ирекида. Испит је, на крају школске године, увек једна месна свечаност. Књиге су, уопште, практичне, јер је на педагошком пољу још за Турака много доброга урађено. Књпге школске издају књижари, а не држава. Тешко је било образовати и набавити наставнн нерсонал за све ђаке, којих је број брзо растао. Пред ослобођењем бпло је неколпко стотина искусних и добро спремних учитеља, али највећи део овога старога нерсонала узела је у се државна управа. Морало се тражити новнх снага у најмлађој генерацији, често у младића који су једва претурили доба дечаштва и који су једва нешто мало и површно могли научити у тадашњим школама. Зато су се они морали најпре узимати на шестонедељна или осмонедељна педагошка вежбања, за време фсрија, и, после, опет у свакој прилици позивати на нова вежбања. У појединим омањим местима није било ни локала за то. Године 1879. инспектор округа Берковице учио је у велнком селу Кутловици, сада средишту једне околије (среза), сељачки обучене народне учитеље са турским дивитом иза црвенога појаса. у једној шумици на обали Огошта, као некада Платон под платанима Академије! У години 1882. било је, у целој кнежевини, једва 12 процената учитеља, старијих од 30 година. Сад има че-