Просветни гласник

тири учитељске школе са трогодишњим учењем: у Шумелу, Ломпаланки, Качанлчку и Ћустендилу. Осим тога код многмх средњих школа постоји и по .један једногодишњи педагошки курс. Материја.шо су учитељи на селу до скоро били рђаво. Непрестано су се жалили на неуредно примање плате . Нови општпнски и школски закони су, донекле, ову ствар уредили. Али опет је само наставник у вароши доста сталан; сеоски учитељи су понајвише нестални; општина их по правилу само на годину дана узимље. Плате у натури су на западу знатне; новца на селу мало има, али је сељак у храни и пољским производима издашан. За окупације, 1878 9. године, било је у самој кнежеЈини 1088 основних школа (од којих 61 женска шко 1а) са 1247 учитеља и 132 учитељице, 48404 ученика и ученица. После две године се број гакола умножио са 277 : године 1881. било је 1365 (од кога су броја 82 школе женске) са 1580 учитеља и 180 учитељица. У Источној Румелији било је 1881. год. 846 бугарских основних школа са 48094 ученика. Осам година доцније, 1888 9, било је у основним школама 172.183 ученика од 6— 12 година: 129.977 мушке и 32.206 женске деце. Од тога броја пада на бугарске школе 113.008 деце, на турске 52.262, на грчке 3456, на јеврејске 1854, на јерменске 746, на като.тичке 607, на протестантске 128, на румунске 122. Учитеља је било код православних 3432 (од тога броја 458 учитељица), код мухамеданаца 1371 (48 учитељица), код Јевреја 51 (5 учитељицај, код католика 23 (9), код Јермена 15 (3), код протестаната 21 (7), свега 4386 учитеља и 537 учитељица. У мешовитим онштинама има свака црквена општина своју школу и своју епитропију. Има много турских основних школа (медреса): 1888 г. 957 (Шумен 317, Силистрија 203, Разград 122 и т. д.). Оне су врло просте, и служе готово искључно верској настави. Деца обојега пола поседају по простирци, или на голом поду, уче под руководством једнога моле или хође, који обично носи уза се један дугачак штап од трске, да пишу слова и арапске молитве да певају уз непрестано климање главом лево и десно. То је више мука него иаука, али ипак много деце у школу долази, јер је у врло тесној вези с вером. Врло споро крче пут себи новине, премда има врло добрих, у Цариграду штамнаних, турских школских књига. Бугарски закон од 1885. године прописује за мухамеданске шкоде поред учења вере и читање, гшсање, рачунање, познавање мера за дужину и тежину и почетке из геограФије и бугарскога језика. Других основних школа, које држе црквене општине, било је, 1888. г., код Грка 24, код Јевпросветни гласнпк 1894.

реја 23, код католика и протестаната по 16, код Јермена 6. Учење првих знања из бугарскога језика за све је обавезно. Члар 116. закона од 1885. одређује, да се не сме ни једно учити другој вери сем својој. Ове школе, као и приватне, под надзором су државе. Странци могу слободно отварати школе за своју децу, пошто претходно то јаве министарству, с обавезом да сваке године дају статистичке податке; али чим они и децу бугарску у своје школе приме, морају се у свем покоравати бугарским законима. Државнп надзор врше школски надзорници (инспектори). Против њих је увек велика опозиција у Народпој Скупштини, пошто дуго за та места није било спремних људи, и што многи од постављених, често старији људи, сматрају своја места као синекуре (као месга где не треба радити), те се по селима врло ретко виђају. Влада је томе доскочила, 1885. године, на један особит начин: она је инспекторска звања огласила за изборна. Бирачи су чланови окружног одбора, варошких епитропија, и из сваке сеоске општине по два заступника месне епитропије. Ко, на тај начин биран, добије већину, тај се указом иоставља за школског надзорника на три године; он мора, осим тога, имати 25 година, мора да је свршио средњу школу, да је био три године учитељ и да је примернога владања. Школски надзорник је дужан надзиравати и учитеље, и зграде. и наставу; он има сукобе да расправља, старипе да чува и увек у вези са окружним начелником п окружним одбором да стојп. Овим изборним начином долазе, наравно, често педагошки иеспремна лица за школске надзорнике, јер се они морају освртати да великом строгошћу не проиг Р а ЈУ расположење бирача својих за идућу изборну периоду. Тада је, у иностранству, врло чудноват утисак учинило, кад се у новпнама један овакав званичан телеграм из СоФије прочитао: »При изборима школских надзорника свуда је победила владина страпка !* Тек је 1890. године ово бир^ње школских надзорника укинуто, те их сад опет влада поставља. О броју школски обавезне деце или разлици вероисиоведи према броју којп стварно школу посећује, изашла је у иоследње време једна волуминозна статистика. 1 ) По тој статистици било је 537.724 детета, за које је обавезност наставе вредила: на 1000 становника долази, по томе, 170 47, и то 87-42 мушке и 83*05 женске деце. Од тога је броја у г ) СтаЈ гистика свих обавезника школскнх у Бугарској, као и оних који су у школи били 1888. — 9. школске године. СоФија, државна штампариј.г, 18 89.