Просветни гласник

42 црква и пр истини школу посећавало, како смо већ рекли, 172.183 детета, дакле на 1000 становника 54*59, или 41 "21 мушке, а 13*38 женске деце. Најјаче посећивање школе је у окрузима: Шумен (97*01 на 1000 становника), Силистрија (89*74) и Рушчук (72*53); најслабије у окрузима: Враца (35*58), Лом (35*45), и Ћустендил (27*68); источно-румелиски окрузи заузимају средину (Филопопољ 5Г46). Нарочито слабо школу посећују женска деца по селима: округ ђустендилски 1*96 на 1000 становника, Рахово 3*58, Враца 3*59 ; напротив Силистрија 34*32, Шумен 37.40. Овн бројеви губе, у леколико, своју вредност, кад приметимо да су овде обухваћене све вероисповести и, по томе, турска школа на истоку, поред све своје мале педагошке вредности, код максимума даје превагу. У години 1881. имали смо статистику само бугарских школа ондашње кпежевине. По тој статистици било је од школске деце бугарске само 17 процената женске (минимум 7 процената — Ћустендил, максимум 30 процената — Шумен, у самој вароши Трнову 41 проценат); у округу ћустендилском посећивало је школу само 28 процената од све деце, у округу шуменском, у коме су и Бугари и 'Гурци подједнако брижљиви и вредни, 82 процента. Г1рва школа, после основне, јесге главно или класно училиште, које одговара грађанској или нижој реалној школи. Она има три разреда са 23 31 недељним часом. Наставни план, који је 1885. године израдио један колегијум наставника, обухвата и почетна знања из хемије, Физике, геометрије, бугарске и опште историје, геограФије и т. д. У години 1888. било је таквих школа бугарских 108, (са 206 наставника и 59 наставница), 9 грчких, 5 јеврејских, 2 католичке. Мушка и женска деца су, наравно, већ одвојена. И Турци имају такве више школе (руждије), најбоље у Варни, Шумену и Филипопољу. Оне стоје далеко изнад турских основних школа, и у њима има само мушке деце. Неке од ових школа, разних народности, имају и више од три разреда. Држава помаже опшгине са 200.000 динара. Средње школе, с малим изузетком, држава издржава. Многе је од њих основао Дринов, наравно најпре често само с једним разредом. Разреди су се поступно отварали, и 1883. године били су у овим школама први испити зрелости. Наставни планови имају још и сад привремен карактер. Пошто су потребе земље још мало проучене, и образовани Пугари евоје студије довршавали скоро по свим земљама, дуго се није могло доћи до сагласности. Средња школа има данас седам разреда; прва три су истоветна са грађанском школом, четири виша

у ВУГАРА

разреда чине праву средњу школу: класичну или реалну гимназију. При том је настава у класичним језицима, према најновијим упуствима, само на ова. виша четири разреда ограничена. Претходна се спрема, дакле, мора у две године свршити, да би се, тобож, у друге две најстарије године могли читати: Цезар, Салуст, Цицерон, Ливије, Овидове МетаморФозе, као и понешто из Виргилија и Хорација: у грчком се долази само до КсеноФОна, Херодота и Илијаде. Противу увођења класичких језика (у почетку се с латинским почело од ирвог разреда) воЈУЈУ многи, нарочито васпитаници руских школа. Грчки није омиљен због народносних противности између Бугара и Грка. Од нових језика су руски и француски обавезни: само је у варошима на Дунаву Француски немачким замењен. Недељни број часова је (без гимнастике и певања) 29 — 32. Сада постоје ове средње школе: две потпуне гимназије, са класичким и реалним одељењима, једно поред другога, у Софији (529 ученика], у Филииопољу (417 ученика), свака са 35 наставника; четири потпуне реалне гимназије у Габрову, Трнову, Рушчуку и Видину, две петоразредне реалне гимназије: у Варни и Сливену. Осим тога има у Лому, Ћустендилу и Казанлику (као припремне школе заонамошње учитељске школе) троразредних нижих реалних школа, које такође држава издржава. Таких школа има и у Силистрији, Станимацн и Бургасу, За образовање свештеника имају две богословије 1 ) са по два разреда; у Трнову, сад уз реалну гимназију (пређе у манастиру св Петра и Павла. више Лесковца) и у Самокову. Једна државна трговачка школа има у Свиштову; пољопривредне и занатлиске школе већ смо споменули. О новој 1890. години ови су заводи имали 4683 ученика. За наставу женске деце има 5 школа, које носе помпезну титулу „девојачке гимназије,® а смер им је поглавито образовање учитељица, у Софији, Трнову, Варни, Филипопољу и Старој Загори. У њима је било о новој 1890. години 986 ученица. Најважније од ових средњих школа су у новим, за онамошње прилике врло лепим, зградама. Наставни персонал, сад већ 286 чланова, бројно јак, с почетка је с муком састављен; на гимназији софиској помагали су прилично дуго времена и чиновници министарства просвете, да би се школа правилно упутила. Доцније се број наставника брзо множио младим Бугарима, који су се враћали са великих школа из иностранства. Странци, ауетријски Словени (Чеси, Хрвати, Словенци), сад су мало засту') Ове богословије су без КЈасичких језика. Богата грчка црквена литература приступна је бугарским богословима скоро само у руским преводима.