Просветни гласник

ЦРОСВЕТНИ КОВЧЕЈШГБ

пљени; у почетку су они као филолози , учитељп цртања и математичари, били неопходно потребни и ревношћу и зпан.ем евојим много су учинили за методски школски ред. Плате су добре: директор има 5.400 динара, наставник прве класе 4.560, 2. класе 3.600, 3. класе 3.000, у Софији јошсједним додатком на скупоћу. Један нов закон ујамчава наставницима пенсију после двадесетогодишње службе Диктовање је сад замењено школским књигама, које су опет, од чести, само лаки преводи, који нарочито храмљу у терминологији. Ученици су врло различна узраста. У првим годинама било их је у вишим разредима младих, нрезрелих људи до 26 година, често с медаљама добровољачког кора из рата; они су били озбиљни, дисцинлиновани, с брзим схватањем и великом издржљивошћу, али су им недостајали први елементи знања. Тек поступно су се ученици приближно изједначили у годинама. Ученици су из свих родова становништва; држава даје на помоћ сиромашним ученицима 128.400 динара. Младићи су живахни; новина целог вишег школског живота појачава њихову тежњу за учењем и образовањем. Једна мана ових завода је што се у њима сувише много учи а мало васпита. Васнитање нису Бугари још од иностранства научили. Један остатак старих метода је много учење на памет а мало писмених задатака. Админнстративно парадирање с табелама и цела „етатистичка болест," која се у руковођење школа пз иностранства почиње да пресађује и уноси, неће овој оскудици ништа доскочитм. Политички заплети н трзавице имале су, напослегку, на школу ванредно рђав утицај. Партије су употребљавале ђаке за изборне агитације, али су онда, кад су на владу дошле, морале трпети свемогућне изгреде ђачке, који су долазили до бурних ђачких митинга, до издавања прокламација и брошура противу наставника, па чак и до отворене побуне. Огњиште им је био Филипопољ, где је 1884. г. до првих бура ове врсте било дошло; у кнежевини тога већ није тада могло бити. После уједињења је, иак, ово зло ностало ошпте, ученици подивљаше, наставници изгубише сваки ауторитет, па их местомице и злостављаше. Влада је ово стање дуго оставила била без лечења, али, напослетку, морала се са свим строго умешати. За впше студије морају Бугари да оду на стране универзитете. При избору ових виших страних школа одлучују разне прилике: често мода, екупоћа места, на што је штедљиви Бугарин увек пажљив, климатске прилике, чега ради многи иду у животом ијезиком сродни Загреб, или топлу јужну

Француску, много пре но у хладне северне крајеве Јевропе, и, напослетку, стипендијанти иду на она места где жели влада, нли меценати и добротворна друштва. Највише их иде у Русију (Одесу, Кијев, Москву), Аустрију (Загреб и Праг), Немачку (Минхен, Хајделберг, Лајпциг), Швајцарску (Цирих, Женеву) и Француску (Париз, Монпелије и Екс). Број Бугара, који се на страни уче, креће се сад између 250 и 400 Највише је правника, гехничара и медицинара. Државне стипендије, од 1.200 до 2.400 динара, износиле су 1889. године 213.000 динара а одобрене су одлуком министарског савета. Стипендијанти морају бити редовни слушаоцн и све прописне исгште полагати. Различност студија на разним језицима и у разним земљама доводи, на дому, до многих противности, нпр. између лекара н правника разних школа. Оснивање бугнрског университета било јечесто предмет размишљања, од кад се земља ослободила и унраву своју добила. Што је у Букурешту, Јашу, Београду, Загребу. Атинама и Крфу исиало за руком, може се извршнтп и у земљи на подножју Балкана и Родопе. У ђацима неће биги оскудице, трошак земља може лако поднети, а неће бити тешко наћи ни научно спремних насгавника. Први корак за подизање университега учинио је 1887 године минпстар просвете Иванчов, који је установио, уз гимназију у Софији , иједан „виши педагошки курс, 1( који треба да буде ирииремна школа за особље наставничко Године 1888|9 отворен је историјско -Филологшш, а 1889 90 год. математичкофизички одсек. У овој импровизованој „Великој Школи" ради данас 12 наставника, пређашњих бугарских министара, којих тако много има, тек промовираних доктора Философије и хемије, између оста.шх к неколико про®есора гимназије, са сваке године бираним ректором на челу 1 . Слугааоца има од прилике само 70. Учење траје три године, са семестралним испитима и државним испитом на крају године, кад се даје диплома, која је у исто време и сведочанство за подобност наставничке службе. Да ли се мис ш и на оснивање једног правног курса, није нам познато. ПРВВКО с НЕМДЧКОГ Ст. М. П.

') Нрви ректор је г. Агура, један бесарабиеки Бугарин, пређашљи министар. Странаца међу наставницнма има 4 : 1 Рус (емигранат Драгоманов, за историју), 1 Србин и 2 Чех ?