Просветни гласник

а). да г. аутор своје дело намени за учебнпк српскога веза у отачаствешш женским шкодама, те нрема тој јасно одређеној цељи; б). да г. аутор напише и сходан објашњавајући текст за сваки дист и сваки на њему представљени пример веза. Из овога текста треба да се види, из кога је села пли вароши узет дотични иредстављенн пример; на каквоме се предмету надази, да ди на чаршаву, пешкиру, гаћама, кошуљи и под.; с којег је нарочитог места узет, да ди са ивице, средине, угда, рукава, огрдице и т. д.; да ди је памуком, свидом иди вуном и којим начином израђен; и најпосде да ди је везено на фином иди простом, српском иди куповном пдатну п под.; с). да г. аутор тачно одреди број свезака, односно дистова, да би се сазнао сам обим његовога деда; (I). да г. аутор означи, који су, а који нису примери веза у истинској ведичини нацртани; е). да г. аутор место садашњега насдовнога диста компонује други кориснији, за који би се могди ваљада употребити сдободно прерађени мотнви веза из самога дела, илп други каквп народни, који још ни пубдикованп нису. Овако компоновани насловни лист пмао би неоспорно не само естетичку него и дидактичку вредност, те би зато пре засдужио трошак за хромолитографску репродукцију, но садањи, који само у лепој сличпци за гледање износи мале везиље око своје учитељице; (). да г. ауторместо онога тканога орнамента (дист 16) узме какав везен; јер и ако се и ткани орнамент даје везом подражавотп, опет му није право ^есто у делу „Срнски вез"; \ д). да г. аутор обрати своју пажњу не само \1ареноме, него и беломе везу, у колико га наш арод негује; и најпосле (' I ћ). да г. аутор испуни 11. 14. 15. 17. и 18. лист само примерима народнога шаренога или белога веза, а своје орнаментске композпције у српском духу, ппсмена, монограме и цнФре, да оставп за засебну свеску свога дела. Ова би се на крају додада и морала би имати одређен број листова, који би био мањп но онај што садржи орпгиналне мотпве веза. На овај начин поделило би се цело дело на већи пзворни, и на мањп апдицирани део српске везне орнаментике. Уверен сам најзад : да је г. аутор у каквом свом мемоару издожио прави циљ свога дела и пдан, по коме га мпсди израдити, — да би понека . од горњих примедаба као излишна отпала; али он је то пропустио, и зато своје примедбе као нужне сматрам.

Уз ово своје мњење враћам и I. свеску „Српског веза," 14. маја 1893. у Београду. Драгутин С. Милутиновић проФесор Велике Шкоде и ванредни члан Гдавног Просветног Оавета. За овим је прочитан реФерат о овоме делу од г-ђице Евгеније Војновићеве, учитељице више женске школе, који гласп: Главном Просветном Савету. Ја сам почаствована поверењем од Просветног Савета да прегледам акварелне цртеже господпна проФесора Тптелбаха српскога веза, које је г. Титедбах поднео Гдавном Просветном Савету на оцену. Мени је част овим известити Главни Просветни Савет, да сам поменуте цртеже прегледада и бпћу слободна нзрећи у кратко мој суд о њима. Цртежп се састоје из једанаест таблица, у којима се надазе разнп мотиви наших домаћпх женских рукогвориеа. За сам рад могу ово да споменем: мотиви види се да су потпуно оригинални и да долазе у избор одабранијих шара. Боје су доста верне, изузимајућп по где где, које се не налазе бар у старим тканинама. Осим овога израђена је н срнска азбука у појединим таблицама, а тако и известан број циФара. За азбуку бићу слободна учпнити једну напомену. Писмена сва скупа узета, кад се једна с другим упореде, не одговарају подпуно ни одређеној величини, а гдешто ни ширини. Исто тако поједине црте, особито код гдекојих, неправидне су, идп боље да речем почетнички су повучене. Код циФара важи ова иста напомена. Што се тиче саме израде пстих аквареда, била би моја скромна напомена ово: да сама пзрада није довољно чиста и јасна. То се поглавито види код појединих мотпва, у којииа би требало ^а је представљено све једном бојом, међутпм их се у тим истим шарама налазп у впше нианса, што је на сваки начин случајно дошло. али што би отежало раденици шатирање, ако би овако остало и не би се исправидо, као што се види на табдици бр. 1. и бр. 5- код плаве боје и табдици бр. 16. За таблицу бр. 11. имам нарочито да споменем, да би врдо тешко бидо снимати ову слику у раду бодовима, т. з. крстићима, с тога, што по-