Просветни гласник

99

здрава, добра, проста жена, гледа па сина , као на сунце... Доручак се брзо сврши. и ми пођосмо даље. Пођох пешице, незаостајући од владике и разговарајући се с њим о свем што би ми пало на памет, већином Француски. Тако се ишло до границе. Ту сви сиђоше с коња и мазги, и, после пуцњсва и узвика, сви пођоше пешке... Кад изидосмо на велики пут, владика седе на другог коња, кога дотле вођаху за узду, а мепи нареди да узјашем његовог пррог коња, и тако се упутисмо граду®. Владика Раде очарао је наше младе Русе »Што више говорим с владиком, читамо у писму од 14. јула, тим му се већма дивим и као човеку и као црногорском владару. Он говори леао, умно, с осеКајем, с достојанством и без натезања; из сваке му речи види се љубав арема народу, а у ионашању — црногорска иростота"-. * * % Писма из Загреба врло су занимљива. У престоници Хрватске бавио се Срезњеаски у два маха 1841. год.: први пут последње две недеље марта, други пут с Прејсом од 9-ог августа до 16-ог септембра. Прво, што пада у очи из тих писама, то је пансловенски основ илирског покрета превучен густом бојом русоФилском; дру г го — велики ауторитет Гаја, као вође. »Стигав у Загреб, пише Исмаило Ивановић 17. марта, упутих се сутрадан Гају. Требало је само да речем, да сам Рус и да се зовем Срезњевски, па да ме Гај и они што беху у њега изгрле и ижљубе... Читав дан проведосмо заједно. Гај је вођ овдашњег Словенства; за шест година успео је он толико, да је све грађанство и племство стало говорити словенски. Сутрадан заболеше ме зуби и ево већ два дана како не излазим из куће. Па ипак нисам сам: до сад већ беше код мене око 15 нових познаника. Гај је био прошле године у Петрограду, Москви и Варшави, одушевио се Русијом, па сад другеодушевљава. Отуд ми поклањају толико пажње; чак хоће да због мене понове оперу Гризелду, коју даваху прошли четвртак, и то неочекивано лепо." У другом једном писму од истог месеца читамо мало више о панславизму Илира: »У десет часова, пише Срезњевски, дође к мени Бабукић, те пођосмо Зденчају. Честита старина родољуб, Зденчај, воли Русесвом душом, читао је и има Карамзима и Пушкина и др. Звао ме је на ручак. — Од њега одосмо Драшковићу, такође поштованом старини, родољубу и Словену, у пупом смислу теречи. Разговарајући са мном о одЈ ) Живал Старина за 1893. год., св. I и II.

ношају међу Русима и ГЈољацима, он се заплака и рече: »Боже мој, кад ће доћи време, да сви ми браћа Словени пружимо један другом братске руке! к — Уопште, сви овдашњи родољуби бунцају ( бредлтг) о словенском уједињењу; њихова је омиљен^ песма: „Боже сложи све Словене, Да им слава не повене!" Кад Срезњевски сеђаше за ручком у илирској народној каФани, дође неки млад свештеник и замоли га да посети семипарију, где га чекају с нестрпљењем семинаристи. в Ја пођох, пише Исмаило Ивановић. Опколи ме гомила младих људи, гледајућп ме во всЂ глаза. Један ми рече нешто налик на добродошлицу, па ми се сташе хвалити, како сви уче разне словенске језике, једни — чешки, други — руски, ну руски највише и то с чудноватом марљивошћу. О њихову родољубљу не треба ни говорити. И ако су католици, они поштују православље, као и сви овдашњи натриоти... Тек што дођох кући, кад али ево академских ђака, којима показивах недавно правила руског чптања. Страшан је у њих мар за изучавање руског језика. Нашег Цара воле као Бога, а Русе такође. Ако тако иође даље, не знам шта ће бити кроз 20 година. Не само ту, већ у свој Хрватској, Славонији, делимице у Далмацији и даље, сва омладина стоји уз Русију. Мађари нас се напротив боје и мрзе нас. Многи ме уверавају, да сам ја у Загребу један од главних предмета за разговоре, једни оу за, а други против мене. Нико само није мислио, да сам ја тако мали; сви замишљају Руса велпканом, који упире главом у таваницу.* 0 ауторитет> Гајеву говоридруго писмо, писано крајем марта; у њему Срезњевски описује матери свечану седницу загрепске читаонице, на којој се водила реч о куповању куће за народно илирско позориште, где би уједно била и књижница читаоничка и дворана Ученог Друштва и др. „Нацрт би прочитан, пише Исмаило Ивановић, и једногласно примљен. Сташе бирати чланове, који би непосредно управљали тим послом. И ту се све свршило без препирке: Драшковић изусти име и сви почеше викати: „Бог да га живи! с< — Чудновато је ( изумител^но), како је Гај могао и знао да усредсреди делимичне, самољубиве воље у општу патриотску. Нацрт је писао сам Гај, и све што он предлаже сматрају за светињу. Мислићеш да је Гај старац; то ти је млад, врло леп човек". Писмо од 28. августа описује нам читаву гозбу : у част Гајеву. Једном за ручком доби Срезњевски позивницу, на којој отајаше: „МЈгко Ргапја бап<1ог