Просветни гласник

119

да ће нас пксац потанко упознати са тнм ,невероватннм висннама«, са В савршенствима", и то нам н препоручнти, а он нам на крају крајева препоручује наше примитивне плетаре кошнице (стр. 126). Код н>их само препоручује, да се челе не убијају, већ да се додају јаким кошницама. За њих веди да доносе највећн доходак. Чудноват раздог за препоруку пдетара, а противу ђерзонски износи нам на стр. 140 и 141 — „узрок је, веди, моје добро познавање сеоскога света...." Нико неће налететп на један посао о коме никаквог појма нема. Пнсац је требадо да изнесе оно што је најсавршеннје, без обзнра на наш сеоски свет. Мадо ће који сељак и читати његово дедо, него онај, коме се он на завршетку н обраћа, свештеник п учнтељ, а они су у праву да очекују од писца, да их упозна са савршенствима. Износн пам и свој један проналазак, који се састоји у томе, да се употребе 2, 3 пли и впше кошница, које ће стајати једна над другом, тако да ће пчеле моћп да се мешају, и у које ће се моћи саставити, 2, 3 или и више ројева, са другенцем у највишој кошници. Посде спајања у доњима ће челе поубијати своје матице, а остаће само горња матица. Зашто ће у она два доња роја поубијати своје матице, то нам се не каже. А од куда да не убију баш ону најгорњу — другенца? Добра је страна ове кошнице, веди, што ће пчеле напуиити медом горње саће и затворити, за тим доње и најдоње, а за то време може се горње затворено саће вадити. — Зашто је нужно састављати 3 роја у једно, са једном матицом? Ако су ројеви јаки онда смо на штети, јер би у нсто време радиле 3 матице у 3 засебне кошнице, множио се народ у њима у 3 пут већој количини и три пут би толико меда донеди, а ако су ројеви слаби, онда је боље сиречавати ројење, а то је најзгодније у"ђерзонкама извршити. Препоручујући ове две кошнице, он проглашује, да сви остади системи иди не ваљају пди нису за нас. Тако : За Бердепшеву ведп ,,да је само за богате пчедаре, а за наше сељаке као иочетпике у ичеларству није". Наш сељак није почетннк у пчедарству. За американку велп „да није за нас, јер се у њој мора саће да уметиља зато што је дугачка, са много саћа, па кад дети мадо захдаднн, пчеле се на средини прикупе, неко саће остане годо, те дептирице на њ нанђу и ту своја јаја оставе, одакле

се ^брзо развије и све саће упропасти". — Са овом кошницом потписати ради, и сме да каже да то није истина. Лептирица се јавља с годином. Она предвече улази на лето, и ако је кошница слаба уђе је више. Ако је јака, леитирпце, и ако уђу, не могу да дејствују, јер их пчеле отерају ван даске у кошнпци, у празнп део. Вредан пчелар од времена на време мора да прегледа саће н ако нримети метиљ, чисти га ц тим га путем сатре у зачетку. Лептирнце удазе и у плетаре и кад се тамо угнезде кошница мора да пропадне. За Коржељевскову нема шта да нримети, али због скупоће ннје за нас. За Добројевскову такође се неновољно изражава. За Гравенхорстову тако исто. Еле, ни једна од сувремених кошница са нокретним саћем није за нас, него онет наша примитнвна пдетара. 0 американцн, коју је Жнвановнћ удесио — на којој је дето на широкој странп, посред њега стоји Ханеманова преграда — пнсац нншта не помиње, а и за њега је Живановић умнц пчелар, „чије ће дме у историјп ове гране народне привреде бити забележено златним словима". Ову своју мнсао, да су пдетаре најбоље, ппсац би боље учинио даје пзнео у каквом новинарском чланку, и кад бн ту ствар у своју корнст расправио, тек онда да је уноси у дело, које је наменио н за шкодску књижницу и за иокдањање о псиитима. Препоручити овакову књпгу значи осудитн сувремено рационадно пчедарство, коме баш треба да тежимо. Да оборпм пишчево мишљење о пдетарама и ђерзонкама, требао бих да напишем читаву расправу, алп томе овде није место: довољно је да речем, да сви умни пчелари прихватају ђерзонке, па п народ — сељак, бар у мојој околнни јако симпатише американци, али му само оскудева знање да с њнма отпочне рад. Али као што је народу црква и школа у свачем помагала п предњачила, тако ће и у овом погледу. Црква и школа, свештеник п учитељ, и овде предњаче, и они ће први пружити народу рационалног знања у погледу пчедарства. То неће ићи тако брзо, али инак нде. Ја могу изнети прнмер, да је мој један б. ученик из села Стубла, Марко Ђедовић, дечак од својих 10—15 године пре две год. завео код себе кошнице американке и с њнма изврсно ради. Али ДЕч би рационализам дакше проднрао у народ, нужне су одиста књиге, које би нас томе училе, које би училе најпре свештеника и учитеља,