Просветни гласник

120

РАДЊА ГЛАППОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

а посредно н народ, али не књиге, које нас од тога одвраћају. Осим овога о књизи имам да речем п ово: Књизи оскудева система. Живот пчелин, а то је за сваког челара неопходно потребно, ннје опнсан, и у колико је описан, то је све несређено, разбацано Нису поменути сви важнијп неирнјатељп и болести ичеле. Удара на скупоћу кошница ђерзонки, а предлаже уљанике (павиљоне), којн нпсу потребнн. Нотписати нема никаквог навиљона па су му кошннце ипак добре. Предлаже мерење топлоте дневно трипут, п то као пз неке моде, не каже за што. Оно што вели „кад извежбан пчелар сазна тачно топлоту н хладноћу времена сваког месеца, па и целе године, лако ће погодити како ће му пчеле напредовати, па да се за посао благовремено спремн" — само су празне Фразе. Практични пчелар зна н без ове дангубице, кад му шта треба да ради. Прошле године главно ројење било је у другој ноловинн маја, а ове читав месец доцније, и ко би се по рецепту владао био би на погрешном ! путу. Пчелару је стање у кошницп термометар. Цео рад нзложио је по месецима, а боље би било да је описао живот пчелпн, на према њему кад шта треба радити. Писацје унео доста погрешних појмова у жи- | воту ичелином. Тако: није истина да пчеле потпуно спавају у месецу јануару и децембру. Спавање њи- ј хово завнси од топлоте илн хладноће, а зна се да у децембру и јануару има врло топлих дана, када п пчеле нзлазе напоље да се ишчпсте и разиграју, дакле не спавају потпуно. Удара јако на тишину у уљанику. Тишина је потребна, али не онаква какву писац тражи. Од такве би се тишине сваки, који би зажелео да челари, уплашио, јер не би могао имати тако угодно | место, склоњено од могуће лупњаве, вике и др. И раније имао сам уверење да обична вика и лупање не узнемирава пчеле у њихову спавању, и кад сам ово дело прочитао, отишао сам око 10 часова у вече са служитељем. Споразумео сам се с њим, да на пет корачаји од кошница јако удари даском у један сто, кад му дам руком знак, а сам сам прислонио ухо на кошницу, у којој је била мртва тишина. Кад је служитељ ударао, а прасак је био врло јак, пчеле су биле потпуно мирне. Тада сам сам најлакше куцнуо у кошницу прстом и оне су зукнуле. — Знак да се ње не тиче спољни метеж, док јој се у кућу не дирне.

Подрезивање саћа народ врши 9. марта на „Младенце," да се кошнице подмладе. Писац неће да буде сујеверан, он предлаже подрезивање од 10- марта, а подрезати треба све бухаво и трутовско саће, као неупотребљиво, до самог легла или меда. Подрезивање у народу врпш се пз заблуде, а ову заблуду писац хоће да образложи и да је узме као рационализам. Али и једно и друго погрешно је. Саће не треба сећи. Буђаво ће челе ишчистпти, а одсечено не могу обновити за 5—8 дана, као што писац вели, то челе могу чинити на јакој паши у мају и јуну, а зна се да је у половпнп марта слаба паша. Кад се саће у то време тако високо подсече до легла (народ мање грешп, он „обичаја" ради подсеца врло мало), онда матица дангуби не носећп јаја, јер нема где, пошто челе ннсу у стању у то доба да обнове саће, јер је много подсечено, до легла, а легло је у то време чак горе, готово при врху, јер га је мало. Не треба ни трутовско саће подсецати, јер је оно потребно. У њега ће матица улећи трутовска јаја да се излегу трутови. Трутови су потребни и то баш у већој количини. Они оплоде матнцу, али за сам тај посао довољан је и један трут. Многи трутови, дакле, потребни су за нешто друго: да својом зуком изазову матицу да изађе из кошнпце п да се спарн и оплоди. Они су као некп сватови матичини, а она после избере себи младожењу. Дакле саће не треба подсецати. Ко га подсеца у грмовима? Погрешно је мпшљење у писца о буђању саћа. Он вели: „На јакој зимп лед се свуда у наоколо по дуваровима трмке ухвати, који постане од паре —влаге, која се од пчелине топлоте производи. Прн топлијем времену лед се са врха и дуварова топи '! вода низ дуварове клизи и дохвати доње дуварове саћа, којебуђа." Пара не постаје од пчелине топлоте, већ је пчеле издишу; оиа се не леди, већ се распростире по кошници и кад дође до празног саћа онда га буђа. У кошници се пара не леди, топлота пчелина не да то. У ђерзонкама је буђање мање, јер се празно саће у октобру повади а остане пуно, које се не буђа. Писац допушта код плетара три ројења, а тек за четврте предлаже састављање више такових у један (стр. 61). Мало је места, где су и трећенци добри, да би могли да се спреме за изимљивање пли да би дале довољно меда, ако би је нчелар саставио под јесен с другом. Бише од два роја пе би требало допустити, али другенце не остављати за изимљивање. Даље мало (стр. 67) писац противречи, рекав: „не треба слабе, па ни средње ројеве трпети- Првенце, средње и слабе ваља одмах саставити и то по два и три све у једну већу