Просветни гласник

радња главнога просветног савета

121

трмку." Ја рачунам првенце у јаке и онда их не треба састављати. Писац греши кад вели, да је у кошницама, у којима су састављена 3 роја, мед чистији (стр. 68). Чпстоћу ту разуме у томе, „што у такој кошници има много пчела, матица у тако великом друштву иема кад да л.егл.ом поиуни саће, јер га пчеле брже попуне медом, а о трошку нема овде ни помена, а толи да њиме ћелпце пуне; дакле нити се у саКу ичеле легу, нити се Иелице иуне ирашком. Па другом једном месту (стр. 98.) вели, „да је чист мед и онај, у који се пчеле нису давиле и при дављењу свој отров из жаоке умед остављале." Овај је отров (мравља кпселина) баш нуждан. Чистоћа меда зависи од начина како се мед вади. Ако се вадп машнном биће чист, а ако се гњечи у крпи, онда ће га прашак одиста покварити. Оваква кошница, какву он замишља, не би могла опстати. У њој има доста пчела н меда, а легла и ирашка нема. Пчеле у то време јако иропадају, које од непријатеља, које од силног рада, које од старостн. Дакле, матица нема где да леже јаја, да обнови кошницу, пчела бива све мање и тако кошннца дочека зпму са старпм пчелама. Старе пчеле не могу да дочекају пролеће, јер оне живе 7—# месеци. Дакле, које су се пре августа излегле морају помрети пре марта. Оно мало млађих пчела, и ако би их било, не могу да исхране ране црвиће, јер у саћу нема прашка, који је врло нуждан за снрављање каше за исхрану младих пчела, и тако кошннца може да умре на меду. 0 вештачком ројењу, у ђерзонкама, врло се рђаво изражава, да то нису вештачки, већ „насилни ројеви." Велп да један природнп рој вреди више него три вештачка роја. Његово вештачко ројење нвје добро. Он од 14 рамова узима 8 са старом матицом и то му је рој. У том су роју стара матица н само половина младих пчела, а у старцн су све старе пчеле са готово половпном саћа и легла. Која ће од овпх двеју бити напреднија? Са старом матицом су младе пчеле, оне не излећу неколико дана, за то време н матица нншта не ради, јер нема где да носи јаја, саће је испуњено, а младе пчеле не иду на рад, те ништа и не доносе, те и због овога матица не носи, дангубн. У старци су старе челе, које раде, али без матице правиће вшне трутовско саће. Природније би било, да је вештачко ројење слично ројењу у природној кошници —трмци. Из трмке излази стара матица п старе пчеле, вичне раду, и одмах нагло спремају себи нову кућу у роју. У старци остало је све саће са леглом и младом пчелом. Из ње после 8 ј дана излази и нова матица и радн даље свој попросветни гласник 1894.

сао. Зар није боље подобно овоме вештачки ројити овако: из старке кошнице изводити сат, на коме је матица, и метнути га са још једним сатом у нову кошницу, нову кошницу са старом матицом оставити на старкино место, а старку пренети на друго место, 10 — 15 метара далеко? У нову кошницу долећу све старе пчеле и, нашав своју стару матицу, нагло граде радилично саће и носе мед, а матица улеже своја јаја, а у старци је све остало саће са леглом и новим ичелама, где за који дан излази н нова матица. Овде нема ничега неприроднога и „насилнога." Вели, да се матпчњацп налазе на трутовском саћу, а то није, него су они на радиличјем саћу. Из такових матичњака излегале би се матице трутовњаче, и онда би и кошница пропала. Није истина да се матичњаци налазе само на дну саћа. Њих пчеле праве најчешће на ивицама, али нх има и на средини и прн дну. Погрешно је, даподрезано саће, да бисмо спречили ројење, остављамо на уљанику да пчеле ишчисте мед нз њега (стр. 80). Овим се врло лако може да нзазове напад — клање — између својих пчела, а п туђих, те ћемо пзгубити и мед и много пчела. У ђерзонкама такви отпадци се мећу у нразни део коншице н тиме је спречен напад. Ногрешно је представио и то, како се залеже метиљ у саћу. На стр. 81. каже се: „Пошто пчеле почисте (подрезано) саће од меда, треба га нокунити у кацу п залити водом да саће буде све у водн да се не би ометиљало. Суво саће на врућини одмах се ометиља. Залегу се прво црви, којн се после завуку у кошнице, тамо насрну на суво саће. ту легу јаја, и од ових се излегу црвпћи н метиљ". — Црвиће носи лептнрица метиљ, која се пред вече нађе пред кошницом. Ако је кошница слабнја, лептирица продре кроз лето у кошницу и тамо носи јаја, пз којих се излегу црвићи, којп сатиру саће, за тим се учауре,- из њих изађе леитирица п т. д. врши се ранпЈИ посао, п кошница пропада. У јачој кошници то ређе бпва. У ђерзонци, и ако уђе која (ако је јача), пчеле је истерају у празни део кошнице, где је безопасна. Из слабијих вредан пчелар пх истребн. Погрешно је и то, да пчеле у августу затворају ћелице, напуњене медом (стр. 87). Пчеле кад напуне ћелицу медом, оставе је још неколико дана отворену да мед сазри. Оне том приликом кану у ћелицу извесну количину мравље киселине, да се мед не шећери (не кристализује) и онда га и затворају. Већ у мају има затвореног меда. Иогрешно је што свуда брка појам „кошница" п „трмка". Еод њега је „кошница" сандучара (ђер17