Просветни гласник

109

Р А С П И С старешинама свију средњих школа о похо$ен,у ! цркве од стране наставника и ученика тих школа. За ндење у цркву ученика и наставиика средаих школа постоје нарочити расписи, по којима се ова дужност има вршити. Дешава се, истина местимице, да се ова дужност према цркви није вршида свуда уредно, савесно н с онолико преданости, колико то захтева светиња саме службе. Шћола је завод за образовање и васпитање, а истинско религијско васпитање заузима најважније место у свеколиком васпитању човечјем. Религијско и морално васпитање не могу бити једно без другог, п оба заједники чине круну човечанске просвећености л облагорођености. Само пак религијско образовање најтешње је везано за култус, који се врши у цркви, за тачно испуњавање верских обреда н обичаја. Докле други народи, много просвећенпји од нас, сматрају своју веру и цркву као праве и највеће светиње, те им тако у земљана напредују побожност, морал, правда и поштење, дотле се у нас често дешава да се на светињу цркве и њенога задатка гледа као на неку непотребну установу. Што је најгоре, импулс за овако наопако схватање религије потиче највише од оне полупросвећене средине па се одатле шири правце и у масу народа, коме би религија требало да буде источник здравога, разумнога и побожнога живота. Далеко од помисли, да непосредно Вама и наставницима поверенога Вам завода чнним какве прекоре у овом погледу, ја сматрам за дужност скренути Вам пажњу на то: да је нашој средњој школи дужност да примером предњачи у савесном и тачном вршењу дужности према цркви. С тога Вас позивам, да у напредак с највећом озбиљношћу настанете да се прописи о идењу у цркву тачно врше, и да против сваке неуредности, коју бисте у том погдеду опазили било код наставника бидо код ученика,|одмах употребите оштре мере, које Вам према кругу Ваше наддежности стоје на расположењу. ПБр. 1546. 18. Фебруара 1894. год. у Веограду. Министар иросвете и црквеиих иослова, Дим. Нешић с. р.

Р А С П И С Свима окружним начелницима и управама градова Београда и Ниша о похо^еву цркве од стране учитеља и ученика основних школа. По чд. 52. закона о основним шкодама учитељи основних шкода дужни су^певати у цркви недељом

и празником. На основу ове законске одредбе прописана су нарочита „Правида о идењу у цркву за наставнике и ученике основних шкода", претписом министарским од 27. Фебруара 1884. г., ПБр. 1793 (Просвет. Зборник стр. 637. —642.). Бива често, истина местимице, да се са дабавости појединих управитеља и наставника основиих шкода ова дужност прома цркви не врши свуда уредно, савесно п с онодико преданости, кодико то захтева светиња саме службе. Школа основна јесте завод за образовање и васпитање омдадпне. Њој је гдавни задатак, да наставом и васпитањем шири по народу основе знања, вере и наравствености, а истинско религијско васпитање заузима највидније место у свеколиком васпитању човечјем. Редигијско и морално васпитање не могу бити једно без другог, и оба заједнички чине крувт човечанске просвећености и обдагорођености. Религијско пак образовање најтешње је везано за сам култус, који се врши у цркви, за тачно испуњавање верских обреда и обичаја. Докле други народи, много просвећенији од нас, сматрају своју веру и цркву као праве и највеће светиње, те им тако у земљама напредују побожност, морал, правда и поштење, дотле се у нас често дешава да се на светињу цркве и њенога задатка гледа као на неку непотребну установу. Што је најгоре, подстицај за овако наопако схватање религије потиче највише од оне полупросвећене средине па се одатле шири правце и у масу народа, коме би религија требало да буде источник здравога, разумнога н побожнога живота. Далеко од помисли, да непосредно чнним какве прекоре овим иди оним наставницима и управитељима основних школа, ја сматрам за дужност скренути пажњу свима наставницима и управитељима наших основних школа на то: да је нашој основној школи дужност да примером предњачи народу у савесном и тачном вршењу дужности према цркви. С тога Вас позивам — позивам ту управу да по један примерак овога расписа доставите свима школама у своме подручју и да им препоручите, да у будуће најтачније врше своје дужностп према цркви по прописима иоменутих правида. ПБр. 1546. 18. Фебруара 1894. год. у Београду. Шииистар иросвете и црквепих иослова, Дим. Нешић с. г.