Просветни гласник

162

РАДЊА ГЛАВНОГА

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

М анојловић пише:

треба:

Дојиран

Дојран

Флорина

— (Хлерин)

Грамос

Грам

Инџе Карасу

Бистрииа

Кајлари

Кајлар

Лонгос

Лонг

Метеора

Метеорски 5 6

Залив Рендина

— редински

Паљури-рт

Паљурски Рт

Ресња

Ресна

Долина Темпе

Темпска долина

Тазо

Тас

Зпгос

Зиг

Ваља унети варошице Младеновац и Сопот. Многа су места (села) означена као варошице, а нису, као Црнуће, Рибари итд. Ове, као и све до сад наведене погрешке, забележили смо у сппску, који смо иредали г. Манојловићу. II. На секцији Катанија ваља исправити ове називе: г. М анојловпћ иише Пунта дел Аличе Еастрођовани Пунта ди Колоне Рт ди Фаро Ђаре Липарски Острви Мадони Салзо

трбба : Алички Рт Кастроцовани Колонски Рт Фарски Рт Џаре Љгаарска 0. Мадоније Салсо.

III. Трп поменуте секције, на којпма је терен, израђене су сасвпм добро. ШраФе су с великом вештпном цртане, терен је пластичан — све иоказује да посао радп врло рутиниран посленпк. Ако се и репродукује добро, ова ће карта у представљању терена надмашити Кипертову. Поткрале су се ппак неколике нетачности мање важностп, и на њпх би ваљало пре репродукције обратитп пажњу. Тако: 1. Долине Долње на скелетној п теренској картп не могу се поклоппти п испашће да река тече уз иадине. Та се погрешка може псправити. 2. Цела је обала Грчке шраФОвана тако, као да бп била стрма. Овде је потребно дати шраФама веће размаке и помаћи их даље од обале бар у залеђу месенског и лаконског залива и западном обалом Пелопонеза. 3. Копајско језеро треба да је на ЈЈИ. затворено. 4. Планине месенског полуострва нису као на овој карти удољином одвојене од осталих пелопоиеских планина, већ су с њима у вези.

5. Главнијим врховима планинским морају се записати коте. Без тога би овај јужни део Балканскога Полуострва био без иједне коте. 28. октобра 1893. год. у Београду. С одличним иоштовањем Д-р Јован Цвијић Љубомир Јовановић Савет је усвојио мишљење г. г. реФерената и одлучио: да се примедбе у овоме реФерату доставе г. Манојловићу да се по њима управља при даљој изради карте. Г. г. реФерентнма одредпће се хонорар доцније кад карта буде довршена. XIV. Прочитан је реФерат г. д-ра В. Бакића, о књизи „Осећања и воља", од г. Стев. М. Окановића, РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Према одлуци Главнога Просветнога Савета од 3. пр мес. послата ми је књпжица г. Стев. М. Окановпћа Ћ Осе&ања и воља, једна страница из иедагогиске исихологије " — с тим, да оценим, може ли се она препоручити за књпжнице нашпх основних школа. Писац је покушао овде да објаснн нарочито морална осеАања и моралну вољу, п да то нрпменп на васаитање. Ово је леп покушај; али задатак, који је овде стављен. врло је тежак, те се не може потпуно решити у једној мањој расправи, или управо у једном иредавању, којеје било спремљено за један учитељски збор, — као што то п сам писац у „поговору" напомиње. Не улазећи у појединостп ове расправе, довољно ће бити, ако се овде обрати пажња на важност њене садржине, на згодне наводе из разних научних дела, и на интересност овога предмега, нарочито за учитеље. — На основу тога, ово се делце може иреиоручити п учитељима и општинама, да га набаве за своје књижнпце, јер оно може корисно послужити нарочито у том погледу, да побуди учитеље на размишљање о овим психолошко-педагошким питањпма, која су од највеће важности за образовање моралнога карактера. 26. октобра 1893. год. у Београду. В. Бакић, проФесор.