Просветни гласник

163

Савет је усвојио мишљење г. ре#ерента и одлучио: да се ово дел.о може препоручити књижипцама основних шкода. Г. реФеренту одређено је на име хонорара двадесет (20) динара. ХУ. Прочитан је реФерат г. Бор. Б. Тодоровића о „Зоологији за I р. гимназије", од г. Љуб. Миљковића. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Према оддуци Гл. Пр. Савета од 6. овог мемесеца, СБр. 111., читао сам и проучио књигу: „Зоологија за I. разред гимназије, пзрадио Љубомир Миљковић, са 96 слика у тексту, Београд 1893", и част ми је овде изложити своје мишљење. Кад се прегледа садржај у почетку ове књиге, видеће се одмах у прегледу цело дело, и кад се уоче поједпнц првпјенци — представници, наћн ће се, да је избор у сваком погледу врло добар. Тешко би се могло рећи за коју животпњу, да није требало да буде представник, и да би имала друга претежнија, у опште узевши. Како су првијенци, тако су подесно изабране п остале жпвотиње, које се уза њих краће опнсују или спомпњу. Кад узмемо описе појединих животиња, па их поредимо, илп кад поредимо оно што је узето с оним, што би се још могло узети, и кад све то мернмо према школи, којој је књига намењена: не налазпмо, да би се и у овом могло чему год забавити. Ако ценимо с гледишта науке, оно је тачно, што је написано. Ако распитујемо за методичка иравила, књига им одговара. Разгледајући језик, једва се може наћи нешто врло ситно, о чем би се рекло, е се могло написати друкчпје и боље. Али и то долази у оне ствари, које нису у нашем језику пречишћене, и о којима би се и филолози препирали. Разматрајући техничку страну ове књиге налазимо, да је хартија лепа, да су слова чиста и довољно крупна, а слике јасне и тачне. Штампарских погрешака има веома мало и врло ситних. На послетку кад упоређујемо ову књигу с осталим нашим школским књигама, онда можемо слободно тврдити, да превазилази многе, к да међу књигама — уцбеницпма за природне науке нема једнаке друге. Према свем што је овде речено, и ирема многогодишњем ироучавању школских књига могу без зазора казати, да ова књига вреди да се арими

и награди као стални школски уџбеник, и да би ио овом угледу требало наиисати и Ботанику за други разред гимназије. 19. октобра 1893. год. у Београду. Бор. Б. Тодоровић, проФесор држ. трговачке школе, пређе проФ. београд. учитељ. шкоде. За овим је прочнтан реФерат г. Д. Стојићевића о овоме делу, који гласи: Главном Просветном Савету. Прочитао сам књигу „Зоологија за I разред гимназије" од г. Љ. Миљковпћа, и частми је поднети пзвештај Гл. Просвет. Савету. Ова књпга од свију досад штампаних српским језиком најбоље одговара програму из Зоологије у I. разр. наших гимназија, с тога мислим да се корисно може употребити н да је треба откупити- Она је израђена доста брижљиво, нарочито онај део о човеку (без слезине) и зглавкарима. Непрецизностп н ситнијпх погрешака има, као: много врста (стр. 1.), често рутав (стр. 2.); многих кутњака (стр. 2.); кљун се састоји из две рожне половине, које су углављене у вилице (стр. 4); одвесном оином, која се зове дужица (стр. 19.); сок, из којега ће постати цев, кад дође у додир с ваздухом (стр. 25.); кудравом длаком (стр. 44.); танком и меком кожицом, која се зове восковица (стр. 80.); пречага (место народног термина ветрила), наливењак (нма са свим друго значење); тле, мразеви и четвороруци држим да су граматичке погрешке. Важнија бн мана била овој књпзи, што су опнси, ђацима већ одавно познатпх, облнка одвећ дуги н детаљни, који се врло тешко памте, а и кад се запамте не постиже се иипгга, јер нретрпавањем многих иојединости губи се увиђање главних белега, по којима се поједпни животињски облнци разликују нли слажу, те на тај начин служе као обележје већим групама сродних облика, што управо и јесте главно свакој науци. Услед овога ушло је у књигу мало матерпјала, наје упоређивање („преглед") спало често пута на само један јединп облик. Ово, што рекох, поглавито вредп за кичмењаке, а за остала је кола довољно. 27. октобра 1893. г. у Београду. Душан Стојићеви^, проФесор III. б. гимназиЈе. 22*