Просветни гласник

РАДН.А ГЛАВНОГА ПРОСВКТНОГ САВЕТА

167

јектпвне напомене у предговору г. Малине, избаце ако се одлучи да се књига за школски уџбеник прими. 9. октобра 1892. год. у Београду. Ст. Новаковић. За овпм је прочптан и реФерат другога реФерента о овоме делу, г. Спире Калика. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Прегледао сам „Латинску Граматпку за гим назије од Владимира Малине" п част ми је поднети о њој овај извештај. Као што сам г. Малина каже у своме предговору, он је себи ставио у задатак, да у својој граматици објасни облике латинског језика на темељу гласовних закона и то у границама, које прописују педагошки обзири, дакле разумљнво и без претрпаности. Посао је тај за цело хвале вредан а у исто време и тежак, који је писац врло тешко свршио. Да би се у неколико могле појмити тешкоће, које је писац при своме раду имао да савлада, као п прилежност и савесност, које је он ту употребио, упоредићу израду облика треће деклпнације и глагола са досадашњим начином, којим су се ти облици објашњавали у латинским уџбеницима. Своју трећу деклинацију израдио је писац по основпнској методи, која се од двадесетину година примењује с најбољим успехом у многпм граматикама заведеним као уџбеници по страним гимназијама а нарочито у Аустрији п Немачкој. Он се дакле удаљио од емпирпчних правила, који се по негДе сударају п са самом науком о језику. Али, што му нарочито служп на похвалу, он у томе није претерао, него је свуда остао консервативае, где су практични педагошки разлози то пзискивали. Тако су парадигматп треће деклпнације остали са простом ознаком основе, јер би искључива подела по основинској теоријп отежала почетнику изучавање рада. Подела пак речи на консонантске и вокалне основе, како је то писац изложио, чинп ми се врло подесна, јер она олакшава труд и наставнику и учепику. Јер у место оног великог броја правила и изузетака, који у досадашњим уџбеницима износе једанаест до дванаест штамианих страна, имамо то изложеио у ппшчевом рукоиису у седам страна са свима парадигматима и именица и придева, које је писац упоредо свуда додао поред деклпнације именица, узевши у томе за пример грчке граматике. А како

је то прегледно и јасно, довољно је да напоменем, да су све именице треће деклинације подељене, како горе већ поменух, на консонантску и вокалну деклинацију. Консонантска је опет подељена на двоје, т. ј. на именице, које праве номинатив на 6% и на именице, које праве номинатив без $. Вокална опет на двоје: на именице с основом на г и на именице с основом на и. Може ли бити што краће и лакше? Овако знанствено и логично изложен материјал, који одговара резултатима научних истраживања, изгледа ми подесан и за сами циљ гимназије. Јер гимназија се не мора само бринути о томе, да ученик задржи у глави сва она Факта, која ће му доцнпје требатн као образованоме човеку, већ она мора и за тим тежити, да дух учеников уведе, у колико је могућно,у дубоко п право познавање тих Факата, те да тако пробуди у њему тежњу за знаност и знанствену методу. Сем тога овако учење има и своју нрактпчну страну, јер се тиме у велико олакшава схваћање онога што се учи, шта више изгледа ми, да је то једино на тај начпн и могућео. А да би ово своје мишљење оправдао, довољно је да обратпм иажњу на красне резултате, које је показала употреба Курцијусове грчке граматике у гимназијама скоро свију народа, а та је граматпка наппсана сасвпм по основпнској методи. А то могу тврдпти у толико пре, у колпко сам и сам то искусио најпре као учепик а доцније као учитељ грчког језпка. Неће бити суеишно да наведем овде п оно што каже у том погледу одлични проФесор класичне Филологпје, Ј. НархаФТ, у својој студпји о предавању латинских облика по освовинској методи (ХеИзсћпЛ Гиг оезШтекМзсће (туптаз1еп III НеЛ, 1886): „В1е Ег1аћгип§еп, \уе1сће Јсћ зеЉб!; 111 <1еп 1е1/Деп 2^е1 Јаћгеп ће1 (1ет Ш^егпсМе т с1ег егз1еа иш! г^еИеп С1аззе тасМе, ћаћеп сИезе АпдГсМ \'о11коттеи ћезШ1л§1;. Ез геј§1е 31сћ, (ћлзз а11е бсћЈИег, аисћ (Ие зсћ\уасћз!;еп тсћ4 аиз§епоттеп, \ т оп Ап('аи»' ап тИ дгоззет 1п1егеззе ит! гоИет УегзШп(1п1зз <1ет Сп1;еггЈсћ1;е 1о1^1еп, ипс1 з1сћ сНе ^ет§еп Еаи1§езе(;2е, сИе ће1 с1ег Вагз1е11ип§ пасћ с1ет 81аттргтс1р ћегаиз§его§еп л\ г ег(1еп тизз1еп, тИ Ее1сћ11§кеК; 1п с1ег 8сћи1е зеЊз! апе^пе1;еп ипс1 тИ; ипуегкеппћагег Егеис1е с1агап §1п§еп, пеие, зсћетћаг 1тге§е1тазз1§е Еогтеп аиГ сИе 1ћпеп ћегеИз ћекапп1еп Еаи1§е2е1:2е гигискгиГићгеп. БЈезез \ Т егз1;ап(1п183Уо11е ЕгГаззеп <1ег зргасћНсћеп Еогтеп ћа!1е 2иг Ео1§е, <1азз 111 <1ег егз1еп С1аззе, пптепШсћ Ђег Лег фгМеп ЂесИпаИоп , шн! 111 <1ег г^еИеп