Просветни гласник

НАУКА И

чули, што вас ја учим, па не бисте ништа научили. Зато треба ћутатп у школп. Да вам кажем још нешто. Кад учитељ иита ђако., он треба да устане, да одговара и да седне, кад учитељ махне руком. — Шта треба да урадп ђак, кад га учитељ пита ? Треба да устапе. Шта још ? Да одговара. Кад треба да седне ? Кажи ти Мирко ! Ђак треба да седне кад учптељ махпе руком. Кад треба да говори ђак ? Кажи Л.азо ! Кад га учптељ пита. (Учитељ махпе руком. Л.аза седа.) Шта треба да урадп ђак кад хоће да говори ? Кажи Јанко ! Да устане. (Учптељ махне руком, Јанко седне.) Шта треба да уради ђак кад учитељ махне руком ? Кажи Живко! Треба да седне. (Учптељ махне руком, Жпвко седа.) Тако, децо, ви сте научили да говорите као и велики ђаци, да седате као и они. Али вам некад може бити мука, па хоћете да изиђете на поље, или хоћете да ми нешто кажете, а ја вас не питам, на како ћемо онда? Ви не смете да говорите. Ко зна шта раде велики ђаци, кад им је мука, или кад хоће да питају ? Велпки ђаци дигну овако руку. Ја по руци познам, да онај хоће нешто да ми каже, па онда га иитам. — Хајде, ја ћу вам изнети ову слику. Ви је гледајте, и питајте ме онако као велпкн ђаци ! Учитељ веша слику зверова о школску таблу, али тако, да деца добро виде — Шта је Марко ? (Марко дигао руку.) — Ја сам видео лаФа ? — А где ? У менажернји. — Па је ли страшан ? Јесте. (Учитељ махне руком, Марко седа.) — Шта је Јово? (Јова био дигао руку). — Ја сам, молим господине, чуо да је лаФ јачи од курјака п од човека и од пса п од коња и од вола. Јесте, вели учитељ и махне руком итд. На овај начин могу се деца приучити дпзању руке,а да им буде то и занимљиво. Учитељ ће пазити, да се руке лепо дижу. — Ти Милутпне нпси лепо подигао руку ! Тако, сад је добро ! Сад ме питај ! и т. д. Данас сте, децо, научили да ћутиге у школи. Хајде ћутите и гледајте ове слике !.... Учптељ уклања слику. Научили сте да устанете кад се иитате. — Кад треба да устанете ? Кажп ти Лазо ? Научилисте да дигнете руку. Кад ћете дизати руку ? Кажи Светомире ! Кад хоћемо да питамо.

НАСТАВА 189

— Кад још ? Кад нам је мука. Дпгните сви лепо руку ! Спустите! Усгаппте! Седите ! Скрстите руке ! Леђа на клупу ! "VI. Нрозивање. — Ви сге, децо, заппсани сви у ову књигу. Из ње ћу вам ја прочитати пмена. Кад ја прочитам име некога ђака, онда оп треба да устане и да каже овде сам. Шта ћеш рећп ти, кад ти прочитам из књиге пме ? Овде сам. Хајде баш да видим умете ли ! Учитељ треба да прозива, ако су неподељени разреди, најпре старије ђаке, а ако има I разред, онда оне, који понављају, или оне, који су слободнији и бистрији— Шта је Јанко рекао, кад сам прочитао његово име ? Овде сам. — Пазите, да и ви тако одговорите ! Алекса Јовановић ! Овде сам. Богдан Веселић! Овде сам. Велимнр Јовановић! — Ко се зове Велимир ? — Ко се зове Веља ? Ето, запамти, тебе код куће зову Веља, а пме ти је Велимир. Сад пази, да се лепо одазовеш! Велимир Јовановић ! Овде сам. Драгутин Николић ! Овде сам. — Како је пме твоме оцу ? Јован. — А како твоме ? Милорад. — Учнтељ види из списка, које је Драгутин Николић, па вели: —• Сваки ђак има своје име и презиме. — Шта сам казао ? Кажи Станко ! Сваки ђак има име и презиме. — Како је твоје име ? Веља. Велимир. — А твоје ? Велимир. Кад бих ја вас звао само Велимир, ви не бисте знали кога зовем, али ви имате и своје ирезиме. Твоје презиме је Николић, а твоје презиме Јовановић. — Кажи ми твоје име и презиме! Велимир Николић. — Кажи ти твоје. Велимир Јовановић. Сад је добро. Сад пазите, да рекнете: овде сам. Велпмир Николић! Овде сам. Велимир Јовановић ! Овде сам. Ђока Спмић ! Овде сам. Тп Ђоко, врло лагано говориш.