Просветни гласник

188

УПУТСТВО ЗА ПРЕДАВАЊЕ НОВОГ БУКВАРА

битп јако затеглуте, него што впше опуштене лабаве). Тако, сад је добро ! — Наслоните леђа на клупу ! Метните руке на крило ! Руке на клупу! Скрсти руке! Леђа на клупу ! — Хајде мало поседите тако, да се научите! Још мало ! — Учптељ обилази и гледа, да лп сви лепо седе. — Сад ћу вам нешто нрпчати. Бпло једно добро дете. Па пошло у школу, па слушало добро учптеља. Учптељ је свима ђацнма говорпо да седе право, па ће право и порасти, а ако седе искрнвљено, да ће порастп криво. Па то добро дете слушало како је учитељ говорио. ,И никад није седело криво. Па израсло прав, леп и здрав човек. Абплоједно непослушно дете, па није послушало учптеља, него седело све криво, све савијено, па порасло криво, па било ружан и болестан човек. — Волите ли ви да будете ружпи ? — А волите ли да будете лепи ? — Волите ли да будете здрави ? — А волите ли да будете болесни ? — Волите ли да будете криви ? — А прави ? — Па како треба седети ? Треба седетп право. — Кажите то свн ! Треба седети ираво ! Руке на клупу ! Руке на крило ! Л.еђа на клупу ! Скрстите руке ! Сад сте научили, како треба седетп, а сад ћемо пробати да устајемо, као велики ђаци. — Устаните! Седите ! Де да пазите, па сви од једанпут да устанете и да седнете. Пазите! — Устаните ! Седите ! — Устаните ! Седите ! — Скрстпте руке ! Велики ђацп устају увек, кад учитељ уђе, или кад уђе у школу који старнји човек п жена. Само кад деца уђу у школу, онда се не устаје. — Кад устају велики ђаци ? Кад уђе који старији човек или жена. А устају лп кад уђу деца ? Не устају. Хајд' да видим хоћете лп умети и ви као велики ђаци ! Учитељ намерно изиђе, па уђе ! Ђацп устади. — Тако децо, сад сте лепо устали. Тако ћете усгајати и кад ја изиђем из школе, и кад изиђе из школе други човек. Хајде да видим умете ли ! Учитељ изиђе. Деца устану. Тако, п то сте урадили лепо ! Седите !... Учитељ затворп врата и постоји мало, па улазп. Ђаци устану.

— Сад постојте тако мало, да научпте стајати. Кад учитељ илп ко други уђе, онда треба устати и стајати, док учнтељ не рекне да се седне. Седите ! — Кад устају ђаци ? Еад уђе учитељ. Кад још ? Еад уКе који старији чсвек или жена. Кад још ? Кад излази учитељ или старији човек. Добро сге запамтили. Да се деца овоме привикну, добро је задржати их и после часа и нарочпто позвати другове, учитеље, илп друге госте, да долазе. Још је у селнма најзгодније држатп ово предавање у онај дан , кад код школе има роднтеља, па их позивати у школу, да дођу и да виде своју децу- Учепици ће с вољом и с поносом устајати и се^ати, баш као велики ђаци.... . Т. Говор. Учптељ треба да пусти намерно, да се деца заговоре, па онда једноме да изнесе слику, како је остали не би могли добро ни видети. Из те слпке треба да покаже нешто само једноме ученику, а кад остали обрате пажњу, онда да пита: — Шта сам ја показпвао Мплораду ? Кажи тп Јово ! Ти ! Ти ! А зашто не знате ? Нисмо видели. — Ето, децо, ви сте се разговарали, па нисте чули шта сам ја говорио. А кад не чујете шта учптељ говори, онда не можете ништа научпти. Зато треба ћутати у школи. У школи може да говори само онај, који се иита. — Ко треба да говори у школи ? Само онај, који се пита. А шта ће да раде други ђаци ? Они треба да ћуте. И шта још ? Да слушају. Тако раде и велики ђаци. Они сви ћуте и слушају учптеља. А говори само онај, коме учитељ рекне. Волите ли и ви тако ? Кажи ти Перо! Хајде ћутите, а да се ни један не превари, да говори! Учитељ их посматра — па онда ппта. Зашто се ћути у школи ? Да се чује шта учитељ казује. Чује лн се шта учитељ казује, кад сви говорите ? Кажи ти Марко ! Хајде опет да пробамо! Разговарајте сви један с другпм ! Деца попочињу к'о бајаги разговор, а учитељ тишим гласом говори: у школи треба Аутати. — Шта сам казао ? Кажи ти Миле ! — А што нпси чуо ? Ннсам чуо од других ђака. — Кад бпсте ви тако целе године разговарали, ви не бисте ништа