Просветни гласник

НАУКА И

НАСТАВА

187

— Изиђите ви из ове клуие! Хајдете са мном! Учитељ их пзводи пред школу. — Уђите сви један за другпм као ведики ђаци, па идите на своје место! — Изиђите ви из ове клупе! Хајде, да видим можете ли и ви лепо ући као велики ђаци! — Хајде сада ви!... — Сада ви! При улазу учитељ пази да свакп ученик к'о бајаги обрише ноге пред школом, да скине велики капут, да пред вратима скине капу и да уђе мирно у школу, па да отпде и седне на своје место. — Ето, децо, ви сте научили да улазите у школу као велики ђаци. А сад пазите да впдим ко ми зна све ово што смо научили! — Шта ради ђак пред школом? — Шта ради код чивилука? — Шта ради пред вратима? — Шта ради кад отвори врата? — Где остави своје ствари? У клупу. — Хајде, извадите своје ствари? — Метните их озго на клуиу! — Оставите их опет у клупу! — Извадите на клупу! — Спремите се! Узмите торбе на леђа! Изпђите ви из ове клупе! — (Прва клупа). Ви из ове! — Ви из ове! — и т. д. до последње. .. . III. Посматрање — Иажња. — Ми смо до сада. научиди да улазимо у школу као великп ђаци п да седкмо на своме месту. Сад ћу вам још нешто иоказаги. — Хајде, погледајте сви у мене! — Сви! Сви! — Ти, Марко, не гледаш право у мене! — Тако, сад је лепо! — Хајде погледајте у прозоре! — Хајде у врата! — Погледајте сви у моју руку! (Учитељ пружи руку). Погледајте горе! Погледајте доле! — Погледајте у таблу и све гледајте, док ја не рекнем: Доста!.... Учитељ износи слике жпвотиња и веша на таблу. Деца гледају неколико минута. Кад се уморе, онда учитељ скине слике па осгави. — Устаните горе! Да вам покажем неку шаду. — Ео овако на сито сеје? — Сејте свн! Још! Још! Доста!... (Учитељ радп што п ученици). — Ко зна како мајка мота конце! — Мотајте сви! Још! Још! Доста!. ..

— Ко зиа како се каФа мељс ? Мељи! Мељи! Још!.. Доста! — Ко зна како се тестернше? Тестериши! Још! Још! Доста! — Ко зна како се туца? Туцај! Још! Још! Доста! — Ко зна како се шије? —*) Хајде да сашијемо једну кошуљу! Шиј! Шиј! Још! Доста! — Седпте п гледајте право у мене! Погледајте у врата! У прозор ! Горе! Доле ! У мене! — Ђаци треба да гледају увек у учитеља. — Шта сам казао ? Кажите сви! Ђаци треба да гледају у учитеља. Тако, добро сте запамтили. И од сад ћете увек гледати у мене, аја ћу вам показивати пуно лепих слика и стварп. — А ако се неко заборави, па не гледа у мене, ја ћу овако дупнути у сто. Ви се сетите, па погдедајте. — Хајде, к'о бајаги ви се заборавите, па гдедајте преда се! Учитељ лупне о сто. Деца ногледају у њега. — Једно дете заборавило да погдеда у мене! — Хајде пазите, да нико не погрешн! Гдедајте сви преда се! Учитељ дупне. Ученици погледају. Тако! Сад сте добро запамтиди.. . IV. Седење и уетајање. — До сада сте научили да улазнте у школу п да гледате у учитеља. Ја ћу вам сада показати, како велпкп ђаци седе! Великп ђаци седе право овако! — Учитељ седп за столом н показује. — Седите право! Руке на клупу ! Сад скрстнте руке овако ! —Учитељ показује и обилази, да види како ко намешта руке. (Руке не смеју *) Примедба. Ова је радња за женску децу. Још може бити оваквих занимљивих радова, које ће ученици с пајвећим задовољством чинити. Али једнога часа не треба узимати много. Кад се заморе, доста ће бити да устану и да израде »к'0 бајаги* три-четири радње. Још се лепо може ноказати: како се коси, како се коиа, како се кује, како се броје паре, како се хвата, како се иере, како се меша и т. д. При посматрању слика, ко.је је у овом предавању уиотребљено, треба пазити, да табла стоји на среднни учионице тако, да се слике могу добро видети. Ђаци ће само посматрати. У почетку рада добро ће урадити учитељи , ако почешће (кад оиазеумор) буду вешали разие слике и остављали, да их деца посматрају. Тако ће се ученици привикавати пажњи. При томе ће бити и питања и смеха и задовољства. Учитељ по некад може децу запитати: — Шта је ово? А ово? и т. д. — Или ако га који ученик заиита, може казати шта је она слика, за коју пита.... 25*