Просветни гласник

ЧРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ

197

лепе хартијом 1 ); и наш је без стаклета, па кад притворише капке, осташе пукотине; запушисмо их сламом, јер ноћ бејаше влажна, а и ветар дуваше. Иетина, у соби је и пећ, али има већ по године, како је нису ложили, те се зздовољисмо живим ј тљевљем на великој тавици. На узвишењу, што заузима већи део собе, простреше ћилимове, и мп иолегасмо. — 0д Ражња до Ћуприје има 8 часова. Кроз два ч.чса стигосмо у село Шупељак, у ком дижу врло лепу мензуљану, т. ј. станицу за јахаће коње. У Србијп нема других пошта, а за јахаћег коња плаћа се два гроша за час, а ко хоће брзо да путује, узима и једеке, јер су станице велике: од 4 до 6 и 8 коња. — У галанци Параћину подигнут је нов, леп мост преко Црнице. И Параћин личи на Ражањ, само му је чаршија богатија. За Параћином видесмо мечкара. Стигав у пет часова овамо, нађосмо, помоћу разних начелника, лепу, чисту собицу, пуну мириса од дуња, поређаних око целе собе на полици под таваницом, а за гредицама је разно цвеће, особито смиље, босиље, кадива и др. Пишем опет на колену. Време се мути. Ћуприја лежи на десној обалп Мораве; около је опширно поље, а око њега, далеко, горе. Морава је широка. Преко ње праве мост, који ће бити дрвен, ну на обали ударају тако јак темељ, да ће се доцније моћи назидати и каменит". „Опет не писах два дана, читамо у писму из Луковице, од 17-ог истог месеца, а има шта да се за спомен заипше. Јуче ујутру, у пратњи ескадронског командира, ишли смо да разгледамо ћупријске касарне; добро су саграђене и врло су чисте; коњушница је врло лепа. Сва се српска коњица састоји из 260 улана, којп стоје у Београду, Крагујевцу и Ћуприји. Официри се учили у Русији, у новоруским војничким насеобинама. Одело им је са свим руско, а и држање. На месту где стоје касарне бејаше пре тврђава, и народ спомиње цар Трајан; сад је још остало од тврђаве само нешто камења овде онде у земљи. Из Ћуприје смо хтелн да посетимо два манастира, па како не знађасмо нута, даде нам начелник пандура за вођа. Пандур се носи турски, на коњу је, и добро је наоружан. Манастир Раваница, два часа од Ћуприје, са свим је затрпан у узаној долини међу шумом и горама. Цркву је градио Кнсз Лазар; украј ње су развалине двеју кула: једна је Лазарева, друга — Милоша Обилића ; бејаше и трећа — Бука Бранковића, ну та је разрушена. Особито чуство рађа се, гледајући на те остатке од старине, ') Израз : ( ,а зимои заставллвтсл окончинами изљ бумаги" мени није јасан.

опеване у песмама народним. У манастиру живи игуман и четири монаха. После Косова па све до последњег времена, сви су српски манастири били у власти Турака, којн их употребљаваху за коњушнице. У цркви се ипак сачувао старински живопис. Близу је врло дубока пећина, која, по предању, иде на Црну Реку. Због калуђерске гозбе задоцнисмо и преноћисмо. Јутрос рано кренусмо се у други манастир — Манасију, на реци Ресави. Подилазећи, вндим само горе, шумом обрасле, а у подножју стене, и међу њима узан кланац, по ком тече Ресава. Долмна се даље шири, стење се увећава, и на једанпут, између стена и раскошна зеленила, промоле се огромне старинске куле, зидом сједињене, жуте, обрасле дрвећем и маховином. Изглед је диван (иоразителгнши). Кад уђеш у врата, стаје ти памет још вишс: ако су рушевине тако огромне и величанствене, како је то морало бити, док бејише ново. Највиша је кула — замак Стевана Деснота, сина Лазарева, који је све то подигао. Црква је лево, на дворишту, врло велика и лепа; живопис се још види, а још више трагови рушењч. Пуст олтар, иконостас из просгих дасака, са 4 иконе, свештеник у траљама, ћелије јадне и свега два к 1л\ђера. После ручка д .госмо се даље, па, не могавши стићи до Свилајнца, заноћисмо овде код сељака: соба лепа, сена довољанс, ћилимова такође, па се надам да ћу се поштено испавати". Из Смедерева, 19-ог октобра, Срезњевски написа последње писмо из Србије. »Јуче у јутру, читамо у њему, остајаше нам свега по часа до Свилајнца; одседосмо у господареву конаку, тек да одахнемо, али пас срески начелник не хтеде пустити без доручка, а доручак се спремао, као и ручак, па се кренусмо тек у 1 1 часова. И ту се, као свуд, пило у здравље заштитника Србије, Николаја, и Кнеза Михаила, а ја додадох: „и српског народа С( . Свилајнац има врло лепу чаршију. Ноћисмо у Влашком долу, у жалоснВј сељачкој кући. Пут је из Свилајнца врло леп, местимице као насип. Данас ручасмо у паланци Пожаревцу. И ту су господареви конаци, у којима је Кнез Милош живео врло често. Око града је равнина. На ноћиште стигосмо овде у Смедерево. Доста велик град. У тврђави, коју је зидао Ђурађ Бранковић и где сад живе Турци, има 19 кула; она изгледа врло лепо, али је сва у рушевинама. Турске кућице су као и влашке. Збиља, од Манасије, а богме и раније, виђасмо доста влашких села. Страшно је погледати куће, у којима живе Власи: изгледају као свињци, сићушне, без прозора, без врата, па у њима скроз дере. У Смедереву има много трговина, а мало кућица, иоле уредних. У осталом, хвала буди начел-