Просветни гласник

204

РАЗНИ ЗАПИСИ

„Светиња се српска ништи, „Српско српче љуто пишти !" Један од најзнатнијих српских манастира, за чије су име везане многе славне и тужне успомене из прошлости српске и где су жаром родољубља загреване српске груди — јесте Студеница, задужбина Стевана Немање■ За време варварства дивљих Азијата народ се јатомице стицао у ову свету обитељ, на поклоњење и молитву светом Краљу, Стевану Прповенчаном, да га избави „сваке муке и душманске руке*. Многе је Турке пекло то скупљање Срба код своје богомоље, те у дивљем заносу свом чешће нападаху на саборе црквене и манастирске и проливаху немилице српску крв. Није био поштеђен од тога ни манастир Студеница. Ну као да Турци највише нападаху на Студеницу у доба првог српског устанка. Предање казује, да су се Т}рци 1806. године заклели „тврдом вером на корану", да ће Студеницу поробити и запалити. II доиста се крене те године турска војска од Новог Пазара право на Студеницу. Сазна за то поп Филнп, војвода студенички, те на брзу руку скупи неколико војника, разреди их по борју око манастира и заповеди, да тек онда пуцају, кад чују прво његову пушку да пукне. Рекавши ово, узме шеишану и попне се на мапастирску звонару. У томе се турска војска била већ приближила Студеници. Пред њом на »помамном хату (( јахао је барјактар. Поп Филип се прекрсти, пољуби шеишану и узме на око барјактара. Плану пушка »неостала пуста 1С , ,и у часу обори барјактара са „помамна хата*. У тај мах оборе Срби ватру из пушака а Турци се збуне и у највећем переду нагну бежати. Много је Турака тада злглавило. Али године 1707. навали опет сила турска на Студеницу. Калуђери, видећи да се не може сили турској одолетп, побегну из Студенице и однесу светог краља у Враћевшницу, а године 1813. иренете су мошти сп. краља у Срем. Отуда су опет донете у Каленић, где су остале све до 20. августа 1739. године. Кнез Мплош је желео, да се св. Краљ ,,торжанствепо" пренесе из Каленића у Студенпцу, па зато нареди да се учине све нужне припреме и да се овај пренос изврши уз његово суделовање. Званична преписка о томе гласи: I. Благородному Гослодину, стар&ншнн среза У жичкогђ , Полу-капехану, АнтонГм Нешковићу! Будући е Н1 ;гова С в^тлостђ сђ Господином АрхиепископомЂ и Митрополитомг и С ов Љ томђ Шго-

вимђ височаише за добро судила, да се ове есенв1и могци светога крали изђ монастира Каленића у првобнтну обителв монастирЂ Студеницу торжественно нренесе, покраи коегт. преноса и пратн4 и О нђ еамЂ у числу свите свое и у числу возлго6л%ногђ народа н^говогђ до монастира Студенице ићи ће ; и будући, да ће овап преносЂ и пратнл до неколико дана бити, то међу осталимЂ ускоравамЂ препоручити вамЂ, да што скор1е 300 лиди, здравн и ик1и, внше сђ будацмма или два тала а трећи талЂ са сикирама у Студеницу изђ среза вашегг пошал^те, кои ћеду се по наредби посланика моегЂ, кои данасЂ на м ^сто вамЂ означено одлази, на крчеић друма кђ Студеницн, куда ће Н4гова С в^тлостђ сђ колима и поповима за торжество ово до Студенице проћи моћи ; и на грађен^ погребнни колеба на конацнма употребити и закажите свакомЂ, да сооомђ свак1и на десетЂ дана заире понесе, покраи ко1и пошалвите едногЂ поузданогЂ одђ момака ваши за надзирателл над нвима. То одма да извершите препоручуемЂ, неоклевагоћи ни вдногђ сата а камоли дана. А за остало потребно добићете пакЂ налогЂ мои шта вамЂ за ово приуготовити треба. № 535. 12. Септемвргн 1838. У Чачку. Дивизионнни Генералг, Јованг Т. Обренови&г. IIВисокоблагородному Господину, стар^шини среза РуинскоЂ, Полковнику, Јовану Мићићу. Будући е Н1гова О в4тлостђ , милостив1зиши Г осподарЂ кнлзђ нашЂ у договору сђ Г осподиномђ АрхиепископомЂ и МитрополитомЂ и С ов^томђ Н^говимђ внсочаише за добро судила, да се ове есени мош,и светогЂ крала изђ монастира Каленића у првобитну свок) обителБ монастирЂ Студеницу торжественно пренесе, чега ради и закличили су, да се изђ Крагујевца 29 тек. т. е. на МиолБ -данЂ за у Калениће пође, гди ће О нђ собом у кругу свите свое доћи и ту ноћЂ у Каленићу преноћити. Оутра данЂ 30-ог започеће се пратни и тралће до Витановачке цркве у г Чукоевцу, кон 4 сата од Каленића одстои и ту ће се први конакЂ преноса светогЂ крала учинити. Првог Октомвр1д продужиће се пратнл ова до другогЂ конака у КарановацЂ, 3 сата од Чукоевца удал ^ни; а 2-ог Октомвр1л до трећег конака у Лопатницу, 3 сата одђ Карановца одстоећу тако, како ће се 3-ћег Октомвр1л у Студеницу на конакЂ доспети и мош,и светогЂ краљл у капелу