Просветни гласник

206

РАЗНИ ЗАПОСИ

зова и варота кметови 19. Августа у вече у Калепићу буду. № 2713 9. Авгуета 1893 г. у Београду. ПопечителБ внутренљи д-ћла, Полковникб, Кавал ^рЂ, ЈЗорђе Проти&г> с. р. У отсуствш НачалЂ. полицђ. Економб. од^ћлетл, Секретарг П. внутренБи дћла, Јованг НиколиКг с. р. * * * На само што се из ове званичпе преииске киди, како је извршен овај побожни чин, него је још значајно уочити, да је при овом премосу св. Краља трећи конак био у Лоиатници, а г. Ми.шћевић вели да је био у Дубочици (види Гласник XXI, стр. 49.).

ДВА ПИСМА из ПРВОГ СРПСЈ^ОГ УСТАН^А Дошла су ми до руке ова два писма из првог српског устанка. Па како су од неоспорне историске врсдности а нису до сад нигде публикована, то их предајем јавности. Препис је потпуно веран ориђиналу, само сам на некојим местима метнуо интерпункцију по смислу и слогу. I. И зђ Правителствуннцега Сов^та Сербскога Благородпни Господарн! Лкбезнни Сербнв ! Дјоага БраКо! Познато ће бнти свима, отђ како се мн бгемо за избавлеше наше исподђ лрма, за освобождеше п за в4ру и законг нашх. — Нашу Православну в^Ззру, закопЂ и наше предрагое Отечество, бранимо и Оранити зареклисе есмо докле годђ руками иногама могли будемо, преће вси изгинути, него допустпти опетг, дасе наша в ^ра, и законЂ газе, и ону лготу срамоту трпити и н.чсеЗи до гроба носити, подг коиомсмо тако дуго уздисали и у Херћи пле-

снили и подђ неправдомг живили. — Покровителница и великаа Благодћтелница наша Росс1а, Православннл в^рн нашел и всћхг православннхг, едино -племеннхЂ и едино-в^рннхг нашихг Глава, человЗжолгобивни АлександрЂ, ИмператорЂ всел Росс!и, изђ велике благонаклоности и ш,едролгоб1а, к роду Сербскому, помагаое и помаже, брашое насЂ отђ свакога зла и брани, Сов^товаое насЂ и сов^ћтуе, лк)б1ое насЂ и лгоби без престанно! На последку, засведочава и свакоме лвно каже, да насЂ никадЂ оставити неће; нослаое кђ нама звога Полномовднога, внсоко-Превосходителнога, Господина Генерала, Константина Константиновича, Родофиника, коиће с нама радостЂ, и сохранп Боже, жалостђ делити и коиће насЂ у свакоме случаго у име Императора, и по н^говои запов4стп сов^товати и учнти; Коиће сва наша добра нам^решн и д^ла одобрити И предЂ цћлимЂ Св^томђ као Свћтлога образа лгоде показати. — Сов^ти нћгови подкреилгок) Правителствугош,1и Сов^тђ Сербскш и чрезЂ нни 1 6 ож 1 омђ помоћ1го уводесе обнчаИ просвћшенннВ Народа, и урежден! свако, кое за обвду ползу служи, и правила по коима многШ народи живлећи, до Совершеног благонолуч1д дошли су и долазе. — Наше внсокопочиташе, искренна преданностЂ, нека буду знакЂ жертве благодарности и великому благод4телго и покровителго Сербскому. — По Сов^ту Господипа Генерала, Правителствукицш сов^тђ сербск1И. изабраннни цћлимЂ НародомЂ и господарЂ ГеорпемЂ ПетровичемЂ чернн; ПредводителемЂ Народа Сербскога, обрат1ое все свое внимаше 1 всго властЂ, когомуе народ дао, да поредакЂ у земли нашоД у веде, млаћимЂ нашимЂ, почитан1е и послуша^пе кђ своимђ стар1иемЂ препоручи и запов^да, и судове по цћлому вилаету, по свакоВ: вароши и у свакоме селу, гдисе наиман^ обшество налази у Серб1и, да нареди, да овни судови мале послове све оправллго; а сов^тђ Народнни, да се више ообшему добру старати може. — Тако назначисмо Мн, Правителствугопџи Сов^тђ Сербсми, НародомЂ изабрапнни овде у Београду, суд варошк1Н, коиће суд сваке мале послове прегледати и тужбе пршмати каквему драго бнле, кром^ Смертоуб1иства, и што не буде могао оваи судЂ пресудити и учинити дополнуваће и пресућивати Сов^тг Народнни Сербсгаи. — Тако исто, предписуемо и запов^ћдамо Свима Господама Ко.мендантима и Кнезовима и Началницима по Нах1ама у Серб1и, у свакои варошн и у свакоме селу, судЂ да нареде, то сстђ : у вароши свакои да се отђ обш;ества изберу два поштена кмета и еданЂ свапхенникЂ; а у свакоме селу, дасе избере кнезЂ сеоскш с еднимЂ кметомЂ поштенимЂ, да мале послове сваке и тужбе ирс-