Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ

207

вићак), кром"ћ Смертоубшства и што совершити они немогу, да тужите.гћ с нннимћ писмомг у Београдт., великому суду поша.ио, гди се свакоме пресућуе, и савг посао, какое бнло, да опишу, пакЂ писмомг варошкимт, и сеоск1имЂ може се сваки тужити у Београду Сов^ту Народшо, абезг писма никому ниш1а судити се неће. — Она нагаа заповестЂ и желаше Полномош,пика Росс1искога, да се без закосн4н1н испуни и Свуда у Сербш нареди, а кадг се испуни и сви судови како по варошима тако и по селима нареде се, да намг се отт. свуда лвн и онн честннж лиди, коисе нату дужностт. опред г ћле, да се по попишу имена това и у Сов^тђ Народнни дасе имена пошали. — Онни лк>ди, коисе изберу на ошцу саужбу, ако би што погрешили кад — годт., да имт. други никто неможе судити но обш,ество да га пошал^ к нама у Сов^тђ Народнни, да му се суди под4лу. — Ово наше облвлен1е и заповестт, да лвите свуда по Нахш у свакои вароши, у свакоме селу и по црквама, акое могућно Попови да прочате, да сваки зна. Писано у Београду 26-ог Октомбр1а 1807. Правителствуиши Сов&тђ (М. II.) Народнии Сербски

II. Мн долеподписани, даемо на знан4, како есмо у договору у Тополи и у Београду, держаномЂ ст, верховнимЂ ГосподаромЂ и свимг Старешинама, заклкчили и заклетвомЂ взаимномЂ потвердили како сл г ћдуе : I, Сов^тђ Народнни, сви коменданти, воиводе, кнезови и слвђ НародЂ, признаемо Господара кара Георпа Петровича и н>4гово законо иотомство за иервогЂ и верховногЂ СербскогЂ Предводителл ; коему се сви обеш,авамо в^ћрни и н^говои заповести покории бнти. — А онђ , Госп : Георг1е ПетровичЂ, об^ћшдва се за са†НародЂ отеческу бригу носити и СовЉтђ Народнни за верховнни земл^ћ судЂ препознавати. — II. Све заповести издаваће Госп : Ћорће ПетровичЂ преко Совета Народн4гЂ и у договору са СовЉтомђ НароднимЂ. — Свака наредба колсе заклкчи, акоће на обш,у ползу да буде, то е н^ждно, дасе по заповести изверши, онако као што е заповећсно. Ово друголчие неможе бнти, докђ свакт чиновникђ и старешина незна, од кудЂ ће заповестЂ примати, и кому ће одговорЂ за сваш,о давати. За го дакле, даесе на знан^ свакомЂ, кому надлежи знати , даће се одђ садЂ наредбе и заповести издавати одђ верховногЂ Господара преко Сов4та Народп ^гЂ. Сов^тђ Народнни пакЂ, издавати ће зааовестЂ на первогЂ од Нах1е Коменданта, ко-

| иће после примл ^ну заповестЂ на подчин^не себи властнике издавати и одђ нш совершен1е заповести изискавати, з;1 кое ће отв 4 тђ Сов ^ћту Народнћем давати. — Даесе дакле па знан^ свакомЂ за обш,е владан!; и управлеше, Дае ГосподарЂ Алекса Поповичђ изабранЂ а поставл1шЂ за первогЂ Коменданта у целоп Нах1и Ужичкои, на когаћесе све заповести одђ верховногЂ Господара преко Сов ^ћта Народн -ћгЂ издавати ; а све проче старешине у реченои Нахш да имаду одђ н^га заповестЂ примати, и њ^ћму за сваш,о отв 1 јтђ давати ; сваку покорностЂ и послушаше дужни су н ^ћму као первомг у НаХ1и старешнни одавати. Кои би се нашао, ла н&му покоранЂ није, онаиће и СамомЂ Господару верховномђ и Сов ^ћту Народнћм непокоранЂ бнти ; и такови ћесе као обш ,ии целогЂ Народа непр1ителв сматрати; и као такови одђ целогЂ Народа, као издаиникЂ отечества, каштигованЂ ћо бнти. Тако заклгочено и издано у Бсограду 14. Декемвра 808. (М. П.) Правителствукнцш СовЈ;тђ Народнни Сербскш |М. II.) Кара Георгпе ПетровпКг верховни коменд. и Предводит. Сербсвои) народа.

Саопштио Ужице. Јован М. Поповић.

ПРОСВЕТНИ Д0БР0ТВ0РИ У селу Рупл>у, ср. власотин., окр. пирот., подигао је г. Ђорђе Вајферт, индустријалац из Београда једну зграду, која му је служила као склониште, приликом његова бављења у Рупљу по својим пословима у тамошњем, од њега закупљеном, руднику. Овај се рудник експлоатисао за време Турака, али је доцније напуштен, те је тамошњи народ, иемајући више зараде у руднику, ишао у »печалбу.« Поновним отварањем овога рудника од његова садашњега закупца, г. Вајферта, дата је народу из околине прилика да зарађује себи ужитак, не морајући тога ради, као пређе, напуштати своја огњишта и тражити зараде по далеким местима. Тако се створила читава насеобина око поменутога рудника. Г. Вајферт, у племенитој намери, да задовољи школску потребу деце тамошњих радника, поклонио је напред означену своју зграду општини рупљанској,