Просветни гласник

НАУКА 0 НАСТАВА

233

Ч. У свима крајевима и местима не могу бити све ове, као и једне и исте школе тако иа пр. у једним крајевима, поред редовна учења, преоблађивала би и по једна практична школа, као : ратарска, винодељска и друге. 3. У оним местима у којима се из разних узрока не може отворити стална школа, треба завести повремена предавања, која би вршили путници учитељи или друга лица, ко^а би , из пријатељства према народном напретку, том позиву радо следовала. Оваки огледи, а изазвани потребом, нагнали би и ове последње општине на што скорије отворање редовне школе. Дакле, по свима варошима и варошицама, као и по већим селима, задржати све данашње основне школе, са битно измењеним програмом, који би допринео што јачој и темељнијој писмености у народу. У оним местима, која нису срећна ни с богаством ни с величином, треба по потреби отворати чдворазредну« основну школу. После ових школа, у којима би деца задобила потребно основно знање, могле би им помоћи и остале заведене домаће школе, као : аривредне, занатлпске и њима сличне. Тек по овима могле би с великом коришћу доћи на ред : „гарнИЗОНе® школе по касарнама; јер, сваки грађанин мора проћи кроз касарну, па према томе и кроз »гарнизону >) школу, у којој би проФесори и учитељи, па и друга стручна лица, издржали своју обавезу у војсци тиме, што би били дужни предавати прописане предмете у тој школи, а тиме би учинили и својој држави велику помоћ и услугу, образујући оне њене грађане, који ће сутра вршити сва грађанска права у држави. Сад је на реду да о понеким од ових школа коју више проговоримо, а где-где да наведемо примере, како су и шта за исту сврху радили и понеки од напреднијпх народа. Данашња основна школа даје у главноме, према уредби и пажњи која јој се поклања, довољну количину знања и васпитавања. Њен је рад и успех и под оваким приликама досада, а према свима последњим извештајима, био довољан. То је доказ, да цео народ заиста није индиферентан према школи, већ да јој, под свима овим околностима, ипак симпатише — хоће да учи. Али треба воље и наклоности ироовЕтни гдасник 1894 г.

од свију према свакој ^станови, која ради на ширењу просвете, јер свака »установа и може само толико бити добра, колико јој људи допусте« (речи Андре Николића —- ,,Отаџбина С( ). — Дакле, данашње основ. школе су само с изменом садашњег програма добре, а по овоме надати се да ће бити и боље. — Сад је реч о томе : камо да оде ђак по свршетку ниже основне школе, па да још стече и јаче утврди добивени круг представа и појмова. Моје је мишљење, да у оним местима. где нема гимназија, треба по могућности отворити продужне или више основне школе с нарочитим наставницима, а не, као што се сада практикује, са продужним школама, те су зато и омрзнуте у првом реду од оних, чији дух треба с пуно воље да веје кроз целу наставу. Данас рад у тим продужним школама, где их има, сматрају учитељи за кулук. Али кад се уређење ових школа измени у погледу времена (т. ј. кад да се у њима ради) и програма (т. ј. шта да се као најпотребније предаје), посигурно верујем, да би се сви поклонили установи ове и овакве школе. Рад би у овој школи трајао 2 године, и то како где: ирено целе ?одиче, као и ове друге, и иола године. У варошима и варошицама. где деца нису толико упућена на тежачки и сточарски посао, било би ово ирво трајање, т. ј. као и у другим нижим основним и средњим школама. По селима пак било би ово друго трајање од »пола године« и могла би се звати »зимњ а (С продужна школа. Код Бугара се прописна школска година, како каже А. Пипин по Јиречку, од 10 месеца одржава само по градовима. У селнма пак држи се „зимња. школа сс с течајем од 7—8 мес., која се прекида с пролећа, чим настану пољски радови. Бројем школа и ученика као и бројем учитеља у њима много нас премаша. Рад би у овој најзгодније могао почињати по свршетку јесењих пољских радова, а то је од 1. новембра па до почетка пролетњих, а то је до 1. априла. Месеца априла могао би се одржати испит једног или у два, најбоље иразнична, дана. Време од ових 5—6 месеца рада довољно је тако одраслој деци, па да увиде и она — а и ми сви — сјајне резултате од тога и толикога рада, не морајући, кад не могу, бактати по другим вишим школама.