Просветни гласник

284

0 ШИРЕЊУ ПИСМЕНОСТИ И ОЕРАЗОВАНОСТИ У НАРОДУ

У овој школи, као и у нижој основној, треба да су у превази ови предмети: маука хришЛанска. са моралним иоукама, сраски језик с иисањем, рачун, земљоиис са историјом и иевање, нарочито црквено, које наш народ јако волн. А из свију ових предмета нека се узима само оно ; што је неопходно потребно за наше прилике; уз то требало би саопштавати и све оне новине у занатству, привреди и у свем оном, што је друге народе начинило срећним и напредним. Поуздан сам да би било у народу више писмених и за науку подобних снага но сада, с данашњим уређењем ниже и ове основне школе.

Где су општине малољудније и сиромашније, или које из буди којих узрока не могу да издржавају па ни да отворе четвороразредну или вишу и продужну школу, с коришћу би се могла у таким местима завести » дворазредна <( основна школа, у којој би се велика пажња обратила трима предметима: науци хришћанској с црквеним иевањем, сриском језику с иисањем и рачуну. Ово све изучено као што треба, на је доста. Овакве школе постоје у понеким местима Шведске, Швајцарске, па и Француске. И ако је већина ових у приватним рукама, ипак оне помажу ширењу писмености. У свакој од ових школа постоји читаоница, у којој деца налазе доста, према узрасту, духовне хране. Ту су вам скупљене разне занимлшве приче из дечјег и животињскога света, а то децу привлачи. Успех је у овим школама довољан. Ето доказа, како школе с добрим уређењем не морају бити многоразредне, па да у њима буде успеха — напретка. Где се, из буди којих узрока, не може завести баш никаква стална основна школа, ту се мора прибећи повременим и јавним предавањима, која би из родољубља вршили у првом реду учитељи и проФесори, а по том и спремна лица из других струка. Путовање многима и здрављу годи, с тога би поменута лица, само уз бесплатан подвоз који би падао на терет државни, радо вршила казану задаћу. Ови би путници-учитељи држали своја предавања само лети, јер тада то може бити и на пољу, а на

случај рђава времена могло би се то обављати и у каквом јевтино начињеном „качињаку а . А која општина не може ни такву једну зграду да подигне, у којој би се њиховој деци очи отварале, онда такву општину треба спалити. ') У ова места држава, или књижевна друштва државом помогнута, била би обавезна да шаљу потребна популарна дела и осталогнајпотребнијегматеријала, као: слика знаменитих јунака и светаца, мапа, рачунаљака и других учила, којима би се ти ученици, па и људи, служили до потоњега доласка наставникова. Ови би ученици могли шетње ради, која никад није штетна, одлазити којој оближњој општини са оваквом или редовном школом, те да виде напредак код својих суседа. Тим начином се развија частољубље и јача интимност међу омладином једнога среза, округа, па даљим путовањем јача интимност и међу ученицима — омладином целе државе. Нарочито би било корисно путовање до оних места, у којима је индустрија, као и друге гране, у великом напретку, као што су : Топчидер, Добричево и уБубичево, ради гајења воћа, пчела и стоке ; Јагодина, у којој је за данас наша једина стаклара ; Параћин, где се израђује вунена материја за сваковрсно одело ; Власотинци и Пирот, где би имали да виде израду ћилимова и гајтана, као и још многа друга напредна места у рударству, занатству, земљорадњи и др. Оваква путовања учитеља и ових са ученицима од велике су вредности, како у погледу напретка телесног тако и духовног. А то напреднији народи раде у велико не само по својим, већ и по туђим земљама. С овим би ') У старије време, кад у Србији не беше шкода ниги шкодских зграда, кадуђери онда беху и јединн учител.и, који у с-гободном времену поучаваху мдађе оба нола у читању и писању п то по депом времену на пољу под каквим дрветом иа трави, а сваки имађагае дашчицу као поддогу за иисање на криду, а по ружном времену у манастирима. Овако што надазимо сада у Босни. У католичким — фрањевачким — манастирима, као у Сутјесци и т. д., сами фратри поучавају децу у основној настави, јер су окона седа сиромашна, те не могу издржавати школу ни учитеља. — У Бугарској школе беху „просте кровињаре — чатрље—" , како каже Јиречек. Али је држава доцније нодигла на неколико стотина нових школских зграда у вредности од некодико милијуна динара. И данас су те шкоде први укЈзас многим тамошњим селима.