Просветни гласник

•237

уираву саме, иди, боље рећи, државом управљаху .Ђуди који задовољаваху њихове етрасти п који се свакп час мењаху. Ну како даревпна беше сваки час у опасиостн, нарочито са исгока, то се сесгре одлуче да нзберу цара. Избор падне на Константина IX Мономаха, који беше сродннк царској нородпци. За њега се уда Зоја, која беше већ јако у годпнама. Овај вдадалац пмао је да пздржп рат са Руспма под Јарославом I, 1043, а одмах за тим са Бугарима ц Печењезима. Јаросдава се лако опрости, али са Печењезима иђаше теже. Овп продру дубоко у царевину и освоје скоро целу Тракију. За време ратова и највеће оскудпце, која услед тога наста, Константнн трошаше велике суме иоваца па иодизање грађевина. Царевина беше дошла већ до крајње опасности, ади срећно пзабранп војсковођа Никифор Бријенски и варешки војвода Мнхаило успеше те отераше Печењеге. Под .Константином IX извршен је п раздвој цркава, 1053. године, што је било од великих последица нарочпто по јужне Словене. Константпн IX умре 1054, а управу царевипом предузе Теодора. Она је мало владала, алп благодарећч мпнисгрима пли евнуспма, њена. влада беше боља од претходне. По наговору своје околпне. Теодора изабра себи за наследника, Михаила Стратиока. Ну после смрти Теодорпне, Михаило VI, који буде пзвпкан за цара, не могаше се дуго одржатп, јер беше врло неспособан. Војска га збацп п прогласи за цара Псака I Комнена (1056 — 1059). Кад је овај дошао на владу, имађаше на западу да водн рат с Норманима, п да поправп разорене финанспје. Вођење рата предаде своме брату Јовану а сам предузе да поправи Финанспје. У томе дође у сукоб са патрпјархом п свештенством с тога, што днраше у црквена имања и у тој борбп мораде збацити патријарха. У исто доба пскрсе рат са Маџарима п Печењезима, и Исак по повратку пз тих ратова одрече се престола 1059. годпне и оде у манастир, а за наследнпка беше изабрао Еонстан тина X Дуку (1059—1067). Овај владалац обрати иажњу на унутрашње уређење државе и на сатпрање јеретичких секата, а мало се сгараше да отклони опасност са граница царевине КонстантпнХ остави царевину своју тројнци својнх синова, којима поставп за туторку своју жену „учену" Евдокију, обвезавши сеиаторе да му обећају, да неће отимати престо од његове деце. Ну после седам месеци Евдокија се уда за ђенерала Романа Диогена. Роман тада беше под судом због велеиздаје Ала његова сиољашност а ц таленат војнички задобнше му љубав царице Евдокпје, те га ова пзвади из окова п доведе на престо 1068. го-

дине. Чим Роман дође на владу, стараше се да победама оспгура себи нресто. Он се окрете тада протпв Седџука у Азију, над којпма вдадаше тада Алп-Арсдан п којп беше почео да напада на границе царевине. У два похода беше срећан; ну кад му удпзице почеше много даскати, хвадећи његову силу и вештнну, иревари се те наставн рат п буде заробљен. На глас да ^е Диоген заробљен Јован Дука израдп те Диогена збаце, да се Диоген неби чим обвезао што бп било противно ннтереснма царевине. У стварн пак на Диогена су мрзели што је он впше нагињао иородпци Комнеповој него Дукиној. Околина на двору лако склонп и Евдокпју, те ова погази своје супружанске дужностн н прпста уз оддуку о збачењу Ну Седџуцп поступаху са Романом као са царем, п за мадп откуи, а на царску реч да ће га дати, пусте га из ропства, Диоген одмах ппса царпцп у каквом се стању налази, н ова беше склона да. га опет за цара иризна. Алп како они којп су радили протпв њега вндеше у томе велику опасност за себе, збаце п Евдокију па је затворе у ианастнр. Роман Диоген тада скупи војску, али буде побеђен п обвеже се да ће, пошто се одрече престола, отпћп у манастир. Али његовим противнпцима то не буде доста, већ пошто се одрекао нрестола п постао калуђер, узму га пз манастира, ошшнају га, ослепе, па га тако слепа, са уцрвљаним ранама, на мазги провађаху по малој Азији, док не испусти своју мученпчку душу 1071- годпне. . . . На престо дође Михаило VII и брат му Копстантин XI. Михаило је са овпм братом поступао врло сурово Сам пак впше беше одат педантској учепости него управи државпој. Опколп се људпма којц не пмађаху ни мадо војнпчког духа у себи, већ провођаху заједно све време у јадовнм препиркама богословским. За то време Нормани шираху све више владу своју над јужном Италијом, и чим одазваше пз Итаднје Јована Дуку, стрица царева, Грцн за кратко време пзгубе све своје владавпне у Италпјп, где овдадаше Нормани. Под овнм вдадаоцем Грчка дође у опасност са свију страна. У таквим околпостпма пзабраше двојицу синоваца Исака I Комнена и дадоше им војску да бране царевину. Исак оде с војском у Антиохију, а Алекснје против Нормана. Алексије имађаше да се бори иротив прнјатеља, који беше најбоље војске које су сдате протпв њега, победпо. Но он опет развн толпку вештнну војничку, да му то донесе царску круну. Како царевина имађаше тада да се бори са различним непрпјатељима, то цар буде принуђен да удара велике дације. То изазва буну, и Михаила