Просветни гласник

240

ски Роберт имађаше да покаје грехе, што је брата евог отровао. Робет пође у Јерусалпм босоног, обучеи у крпе, праћен многобројним ритерима, баронима и другим људима. Пролазећи кроз Рпм, Роберт огрну кип Константинов једнвм богатим огртачем, пребацујући Римљанима „да врло мало указују поштовања своме владаоцу, кад не могу да му даду по један огртач сваке године". Кад је, изнурен дугим путовањем, у Малој Азији посустао, не даде да га хрншћанп носе, већ узе Сарацене. Баш у таком стању срете се са једним хаџијом, Норманцем, који се враћаше из Јерусалмма. Тај хаџија запита: има ли што год да наредп за Нормандпју, а Роберт му одговори: „Идп п кажи моме народу, да си видео како једнога кнеза хрпшћанског носе ђаволи у рај" '). Кад је дошап пред врата јерусалимска, нађе ту гомилу хаџпја које не пуштаху унутра, јер не имађаху поваца да плате таксу за улазак у Јерусалим. Роберт илати за све њи. Док се бављаше у Јерусалиму, беше се ирочуо са своје побожиостп и милосрђа. Нри повратку умре у Никеји, жалећи што није умро у Јерусалиму, јер то беше највећа жеља хаџија, да тамо где је и Христос умро, испусте душу своју. Неки су чак покушавалп да се глађу уморе 2 ). У X н XI веку жеља. за идељем на хаџилук беше обузела цео свет, и требаше само да покаже какво писмо, које је „иало с неба" и у коме се описиваше стање хришћана и хаџија на истоку, иа одмах читаве чете прекриљиваху иут у Јерусалим. У то доба сматраше се као хрђав хрпшћаиии сваки онај, који бар једном не оде до Јерусалима. Сваки који би се спасао од какве опасности, победио свога непријатеља, оздравио од какве тешке болести, требаше да оде на хаџилук. Ко не могаше отићи до Јерусалима, томе је ваљало отићи до Рима или до другог ког места, у коме беше тело каквог свеца, или мошти каквог мученика, а таквих је места и моштију било у изобиљу. Кад хаџија хоћаше да пође у Палестину мораше се спрематп за то израније. Његову одлуку требада одобре сродници и епископ, доцније свештеник. Сваког који хтеде да иде на хаџилук, питали су за мотпве који су га руководили да се на тај корак одлучи. Испитивало се да га није на ту одлуку навела пуста жеља за путовањем и авантурама, а не искрена побожност. Нарочито се испитиваше живот свештеника и калуђера, који хтедоше ићи у Палестпну. Када се увере да хаџија из чисте побожности жели походити св. места, ') МлсћаиЈ I. 32. -) Мдсћахи! I. 33.

онда бп му се допустнло да пде. За време службе хаџија добиваше из руку свештеничких хаџиску палицу п торбу, а осим тога даваху му и неку сорту пасоша илп, боље, препоруке на све хришћане да сехаџијинађу на невољи. „У име божје јављамо „вашој висости, стојп у таквом писму, да носилац „овог писма, наш брат, желећи да исирави своје „грехе, тражио је дозволу да иде иа хаџплук у Н. „Н. (место где хаџија хоћаше ићи) и да се тамо „молп Вогу за наше и своје спасење. Тога радн „ми му дајемо ово писмо, у коме, поздрављајући „вас, у име љубави Бога и св. Петра да га при„мите као вашег госта, и да га иомогнете док „путује те да се може здрав и жив вратпти у своју „постојбину. По иознатој вашој доброти, учините „да путник срећно изврши своју намеру. Нека вас „Бог, којп свуда влада, штити". Таква од прилике беху писма, која се даваху хаџпјама ради сигурностп и олакшице у путовању. Ну треба признати, да су многи и без тих писала отишли, штићенп и подржавани само вером својом. Кад хаџија добије благослов од сзештеника или енископа, требало је одмах, не оклевајући, да пође на пут, иначе би се с њим иоступало као са оним који бп погазио заклетву; једини енископ, који беше хаџији допустио одлазак, могаше га те обвезе ослободити. У одређена дан за иолазак исвуппли би се сроднпцп, пријатељи и познаннци и испратили би хаџију до границе атара свог, а даље би хаџија наставио сам пут свој'). Док хаџнја путоваше, не плаћаше при прелазу из једне ировииције у другу пли пз државе у државу никакве таксе, које се обично плаћаху 2 ). На путу би хаџију свуда примали на конак по замцима и по колибама. Који би одбпо хаџију, сматран је као издајник. Хаџија је у рангу био раван капелану, и имађаше право да за истим столом седи о ручку или вечерп са племићем, ако се не би сам тог права из скромности одрекао. У варошима обраћао се хаџија на епискоаа, у селима и манастирима на абате, архимандрпте и остале хрпшћане. У књизи „Ритерске дужностц" вели се: „Свако коноси оружје, дужан је бранити хаџију, као што брани жену и децу". На случај болести хаџија је приман у манастирску болницу ') По једној наредби св. Дуја, кад комендијаш који води мајмуне, нема да плати таксу при прелазу у другу ировипцију, норали су мајмуни иред царинарем одиграти штогод, жонглер пак мораше отпевати какву песму, и тада су могли проћи!.... Бигиу, Шз1 <1и тоуеп а§е. 2 ) Мдсћаш! I. 29. 3 ) Вредно би било обележити пут, којим су хације ишле. Података за то налази се у Шак. <1ев Сго1аас1е81. р. 420—430. Тамо има један путопис неког хаџије под насловом: »Шпегапе с1е ВогДеаих а Јегизакт«. Штамиан први иут 1588. г.