Просветни гласник

239

иђаху на хаџилук ] ). Протнвнпци идења на хаџпдук говораху, да је оиасно ићи чак у Јерусалим, да је Бог свуда; говораху да се у самон Јерусалиму чиое различита зла и да место само не чини људе нимало бољима и т. д. Све то ништа не номагаше, и најзад се преста од одвраћаља, јер свет хоћаше да по речима псалмопевца Давида обожава Бога у месту где је ходпо 2 ) Кад већ црква не могаше да сузбпје ту тежњу, а она узе одлазак на хаџилук у своје руке. Већ од УШ века видпмо где хаџије добпваху писма од својих еппскопа илп господара, упућена на епископе и остале хрпшћане, на које бп се хаџија обратио, да му буду на иомоћп. Зла судбина која постиже Јерусалим под Хозројем II, уздиже га још внше у очима хрпшћана, н од тог доба почеше више походптп св. места 3 ). На скоро после Мухамеданци освојише под Омнром Јерусалим, али то не пресече идеве на хаџплук Од тога доба стање хришћана на истоку и положај хаџпја мељаше се ирема томе, каквп владаоцн владаху Јерусалимом. У главноме пак, докле владаху Сарацени, њнма не беше тешко бавпти се тамо и обићи сва св. места; али кад у XI веку овладаше Селџуци, као што смо напред виделп, положај њихов бпваше све мучнији. У половини VIII века некп владика саксонски беше отишао на хаџилук, али га мухамеданци затворе п једва на молбу неког шпанског трговца пусте. Када су владику извелп пред емцра, овај рече својим људима: „Ја сам често виђао такве људе, они не чине никаква зла кад долазе из своје земље, већ посећују ова места да испуне свој закон 4 ). То показује да их власти нису гониле, али, као што горе рекох, њихово се стање мењало. При крају Х-ог века беше се раншрило мишљење, да ће хиљадпте годпне настатп страшни суд, те то увећа број хаџија 5 ). Међутим од тога не буде ништа, али Јерусалим беше нао у руке Фатимидпма, и ми смо видели какав беше владалац Хакем I и како се понашао снрам хришћана. Зло стање, у коме се Јерусалим налажаше, све га већма уздизаше у очима верних. У XI веку, видећемо, хиљадама иду на хаџилук. х ) ЛПсћаш!, Шв1. с1е§ СтзаЛез, 1огпе I. р. 5. 430. 2 ) » » » » » » 422. 3 ) ЈШсћаис! 1. 6. 4 ) , I. 12. 5 ) То веровање, да ће свет пропасти, знатно је увеличало имања црквенска, која дрква носле употреби на борбу са вдадаоцима и иначе. Многа се хрисовуља, којом се завештаваше имање манастиру, почиње овако : »Видећи бдиску пропаст света, бојећи се страшнога суда® Мгсћаис! I. 25.

Идење на хаџплук сматраше се као највећа заслуга, п не беше греха од кога се човек не би могао очистптп одласком у Јерусалим. Од многих бележака о појединим хаџијама ја ћу навести неколике, из којих се могу у исто доба видети и неки од мотива којн покретаху народ на хаџплук, узећу пак само оне прпмере којн илуструју, у неколпко, друштвено стање средњега века, алп нарочито илуструју утицај који је црква вршила над средњевековним друштвом. Тако 868. годпне неки властелин из Бретање, по имену Фортмонд, убица свога стрица и мдађе браће своје, изађе у покајничкој одећи нред краља Француског и сабор еппскопа. Вдададац п прелати наредише му као казну, ради испаштања грехова, да се обуче у кострет п да поспе главу пепедом, па пошто га оковаше у ланце, заповедише му да тако окован иде на исток и да обиђе сва света места. Фортмонд учини тако, и пошто је обишао Јерусаднм и остале светиње, врати се у Рпм и дође папи. Папа му нареди да опет иде на исток, Фортмонд оде тамо, где и умре 1 ). Међу хаџцјама XI века нарочито се прича о :роФу анжујском Фудку Нерн (црном). За њега се ведп да је убпо своју прву жену као н многе друге невине људе. Гоњен савешћу својом и мржњом околине своје днже се на хаџидук у Палестину. На путу је имао да претрпи буру, и беше се грдно попдашио да не погпне, а да не испуни завет свој; ну он срећно дође у Јерусадим. По удицама јерусалпмским иђаше Фулко полунаг са ужетом о врату, а слуге његове иђаху за њим и непрестано га шнбаху штапцћем по леђима; Фулко је пак једнако узвикивао: „Господе, буди милостцвједном кривоклетнику и невериом хришћанину, смидуј се на грешника, који је из далека дошао овамо" 2 ). По новратку у своје земље сазида онакву исту цркву каква беше она на гробу Христову, а посде је ишао још некодцко пута на нокдоњење св. местима 1 тиме стече особито поштовање цркве. Кад је по трећи пут отишао у Јерусадим и обишао све пустпњике, врати се у Европу, но у путу умре у Мецу, 1040. год. 3 ) Тело му је донесено у његову домовнну и сахрањено у цркви св. гроба, коју беше подпгао, а срце је чувано у једноЈ гробници у Мецу, и много векова после тога показивана је путницима гробница Фулка Нере, грОФа Анжујског. Исто тако занимљиво је и идење на поклоњење св. местима, које учини 1035. год. 4 ) Роберт Величанствени идн Роберт г Баво, војвода норманднМјсћахк! I. 15. и 436 3 ) исти I 30. 3 ) 31. 4) Бгеуза. Сћгопо1о§1е шпуегаеПе, I. I, р. 271.